Dok s jedne strane dijele novac nasumično i neplanski šakom i kapom, Vlada Republike Srpske sa druge zadužuje građane pedeseti put javnom emisijom obveznica i to na iznos od 30 miliona maraka, po rekordnoj kamatnoj stopi od 5,5 odsto.
Ovo jubilarno zaduženje građani Srpske moraće da isplate u roku od pet godina sa godišnjom kamatom od pet odsto i to tako, da se glavnica isplaćuje jednokratno po dospijeću, a kamata jednom godišnje, po isteku svake godine od registracije emisije.
Ova sredstva će biti, kako se navodi u odluci Vlade, korišćena u skladu sa Zakonom o zaduživanju, dugu i garancijama Republike Srpske.
Namjena trošenja sredstava je postavljena dovoljno široko da ih Vlada može trošiti po svojoj volji, za finansiranje kapitalnih investicija, refinansiranje ukupnog ili dijela duga, plaćanje uslovnih obaveza po osnovu garancija, kao i u slučaju kada zajmoprimac ne izmiri svoje finansijske obaveze.
Takođe, ona se mogu koristiti i za finansiranje budžetskog deficita u slučajevima kada Ministarstvo finansija procijeni da će planirani rashodi biti veći od iznosa planiranih prihoda, te za ograničenje duga.
“Prodajna cijena utvrđuje se u procentu od nominalne vrijednosti, u skladu sa ograničenjima iz odluke o duročnom zaduživanju Republike Srpske za 2022. godinu, a emisija nema postavljeni kriterijum uspješnosti. Upis se vrši kod ovlašćenih berzanskih posrednika, na Banjalučkoj berzi a.d. Banjaluka”, navodi se u odluci Vlade Srpske.
Dug narastao na skoro tri milijarde maraka
Ovo je, dakle pedeseto zaduženje javnom emisijom obveznica, a do sada smo se na ovaj način opteretili za 1.930.167.000 KM. Projektovana kamatna stopa od 5,5 odsto za novu, 50. emisiju obveznica, je najveća do sada. To pokazuje da domaći investitori, banke, fondovi i osiguravajuća društva, odbijaju da jeftinije od toga kreditiraju Republiku Srpsku.
Izvršni direktor i saosnivač Centra za istraživanja i studije – GEA iz Banjaluke Marko Martić za portal CAPITAL kaže da nije toliko problem zaduženje nego u šta će se ta sredstva utrošiti.
“Zadužuju se i druge zemlje, ne samo mi, ali je najveći problem što nema dovoljno informacija o namjeni tih sredstava. Postoji pravilo da se dugoročne potrebe finansiraju iz dugoročnih izvora, a kratkoročne potrebe iz kratkoročnih izvora. Ukoliko se mi dugoročno zadužujemo da bismo osigurali kratkoročnu podršku budžetu (za plate, novčanu pomoć i određena socijalna davanja) onda je to mnogo ozbiljniji problem od visine kamatne stope po kojoj se zadužujemo,” kaže Martić.
Sredstva iz zaduženja bi trebalo da idu na nešto što traje koliko i zaduženje, oko pet godina, kaže Martić. Tada bi se novac trošio postepeno i istim tempom vraćao dug. Trenutno ne vidimo i ne znamo na šta će biti potrošena ova srestva, a to je daleko veći problem nego visina kamatne stope.
“Vi se zadužejete po višoj stopi samo kad morate ili kad znate da ćete iz tog ulaganja dugoročno moći otplatiti glavnicu i kamatu. U situaciji kada se zadužujete bez jasne ideje o namjeni i efektima ulaganja onda u prvom planu nisu ekonomski ili finansijski motivi za donošenje takve odluke, već možda politički ili neko drugi“, kaže Martić.
Situacija je danas takva, kaže Martić, došlo je do globalnog rasta cijena kapitala za barem jedan i po do dva procentna poena. Šta je bilo ranije tri, sada je oko pet odsto.
“Kada je u pitanju visina kamatne stope po kojoj se zadužujemo, ona zavisi i od globalnih kretanja na finansijskim tržištima a činjenica je da je u proteklih nekoliko mjeseci došlo do porasta cijene kapitala. Mislim da iz te perspektive treba posmatrati i porast kamatne stope“, kaže Martić.
Zaduženost po ostalim emisijama preko milijardu maraka
Imala je Vlada i još 27 emisija drugih hartija od vrijednosti i to deset emisija za izmirenje obaveza po osnovu stare devizne štednje, dvije emisije za izmirenje obaveza prema dobavljačima, jednu emisiju za izmirenje obaveza po izvršnim sudskim odlukama, petnaest emisija obveznica za izmirenje obaveza po osnovu ratne štete, a sve u ukupnom iznosu od 1.045.246.700 KM.
Inače, Republici Srpskoj sledeće godine dospijeva naplata duga većeg od milijardu KM, od čega samo 400 miliona maraka po osnovu petogodišnje, netransparentne emisije obveznica na Bečkoj berzi.
Ukupan dug Srpske krajem prošle godine iznosio je 6,16 milijardi marka. U januaru je usvojena informacija o novom maksimalnom zaduženju od još 611 miliona maraka, a izgubljen je i spor protiv slovenačkog “Vijadukta” vrijedan 90 miliona maraka koji će uskoro stići na naplatu.
Preuzeto sa CAPITAL
