Bosna i Hercegovina vrvi od nezaposlenih, ali nema radnika. Bh. državljani, na hiljade njih, umorni od neispunjenih obećanja, bolje sutra traže u evropskim zemljama, dok se poslodavci okreću uvozu radne snage. One koje, prema spiskovima službi za zapošljavanje, imamo.
Bh. (ne)radnici
– Gračanica je uvijek bila poznata, a i sada je po razvijenosti male privrede. Svaki dan vidim oglase u kojima se traže radnici. Od preko sedam hiljada radnika koji su na Zavodu za zapošljavanje u Gračanici, dnevno se ne može javiti ili neće da dođe ma ni 50, ni 100 radnika. Ili rade na crno u BiH ili rade na crno vani. Naši ljudi su bolji od stranaca, ali mnogi ne traže posao, uvidio je Mujo Hasić, vlasnik i direktor firme Variplast Gračanica, koji smatra da poslodavcima treba omogućiti da što jednostavnije dođu do radne snage iz inostranstva.
I nije jedini. Procedure komplikovane, nejasne i dugo traju. Ne treba zanemariti da rad i znanje koštaju. Godinama je parola poslodavaca bila “ako ti nećeš raditi, ima ko hoće”, a sada su u problemu i oni koji žele dobro platiti radnika. Poslodavcima kriva vlast, jer nije kreirala bolje uslove, radnicima krivi poslodavci, jer smatraju da su plate niske.
Ukupna kvota radnih dozvola za produženje i novo zapošljavanje stranaca za ovu godinu iznosi 7.229 radnih dozvola. Među najtraženijim zanimanjima su građevinski radnici, zavarivači, bravari, kuhari, konobari i vozači teretnih vozila.
U Agenciji za rad i zapošljavanje BiH su nam rekli da je u 2024. godini najviše stranih radnika došlo iz Turske (785), Nepala (758), Srbije (693), Indije (660) i Bangladeša (485).
Obara se cijena radnicima, jer se stvara pritisak, ako ne prihvatiš uslove koje ti nudim, zamijenit ću te nekim s Filipina ili iz Bangladeša, kaže Gavran
– Samo 30 posto onih koji su na birou traži posao. Ima poslova koje naši ljudi ne žele da rade. Pa, kod nas se hotel zatvori, jer nema sobarica. Naši ljudi neće da čiste sobe u hotelima, to im je ispod nivoa, rekao je predsjednik Udruženja poslodavaca FBiH Adnan Smailbegović, koji prognozira da će u narednih šest godina u BiH raditi 100.000 stranih radnika.
– Tvrdnja da naši ljudi neće da rade, ne samo da ne stoji nego je bezobrazna. Mnoge poslove naši ljudi rade u susjedstvu. Znači, oni su sposobni i spremni raditi. Jedini razlog zašto te neke poslove ne rade u BiH su uslovi koje nude poslodavci. Moguće je da poslodavci žele da uvoze jeftinu radnu snagu zato što neće da plate više i da umanje svoju dobit. Moramo raditi na tome da se domaći ljudi zaposle. Neprihvatljivo je da naši ljudi odlaze iz zemlje da bi se zaposlili, a da ih mi zamjenjujemo, kaže ekonomista Igor Gavran za naš list.
Staromodni šef
Problem je i što mlađi radnici imaju drugačija očekivanja od poslodavaca. Lakše daju otkaze, veliki broj njih smatra da su potplaćeni i neispunjeni na trenutnim radnim mjestima. Poslodavci ih često doživljavaju kao arogantne, nezadovoljne, zahtjevne… Mlađi radnici žele drugačiji poslovni svijet. Staromodne šefove dovode na stotinu muka.
– Poslodavci nisu spremni za mlađe radnike, jer kod nas je i dalje rijetkost rad od kuće, pa i to da se omogući neki veći nivo fleksibilnosti, ne uvode se nove tehnologije… Neka očekivanja poslodavaca su prevaziđena, a često bi se vrlo jednostavno i bez gubitka za poslodavce radna mjesta mogla bolje prilagoditi novim generacijama i to bi bilo nešto u interesu svih, poručio je Gavran.
