Ako je suditi po reakcijama poslodavaca na zahtjeve za povećanje minimalnih plata, u Bosni i Hercegovini granica ne postoji: u oba entiteta privrednici kukaju i zapomažu da će privreda propasti, ako minimalne radničke plate dobace do hiljadarke.
U Republici Srpskoj je već danima glavna tema obećanje predsjednika Republike Milorada Dodika, da će od Nove godine u Srpskoj minimalac biti 1.050 KM.
Savez sindikata je pohitao da “podrži prijedlog predsjednika”, uz tvrdnje da je minimalac od 1.050 KM realan, ostvariv i za radnike neophodan.
S druge strane, poslodavci već danima poručuju da bi ovakvo drastično povećanje minimalca, koji bi za sobom povukao i povećanje ostalih plata, izazvao kolaps u privredi, pogotovo u niskoakumulativnim granama, kakva je tekstilna ili obućarska industrija.
Sva ova gužva nastala je nakon što je u Federaciji BiH, bar načelno, dogovoreno da u tom entitetu minimalac od Nove godine bude 1.000 KM.
Borbu za hiljadarku sindikati u Federaciji BiH su započeli još prije pet godina, kad je 1.000 KM bila neka para. U međuvremenu kriza i inflacija su, realno, skoro prepolovili ovaj dugo sanjani iznos.
Ipak, sindikalci u Sarajevu su zadovoljni, a Dodik, očigledno, nije mogao a da ne pokaže da je i u ovoj oblasti Republika Srpska “bolji entitet”, pa je “ulog” podigao za još 50 KM.
Ali, ono što je isto u oba entiteta jeste grčevita borba poslodavaca protiv povećanja minimalca.
– Bunili su se oni, i te kako, protiv povećanja minimalca. U prethodnom mandatu su imali, na neki način i podršku Vlade Federacije BiH, koja nije htjela ni da čuje da minimalna plata bude 1.000 maraka – kaže Adis Kečo, pravnik u Savezu samostalnih sindikata BiH.
Novi federalni premijer Nermin Nikšić je, podsjeća Kečo, povećanje minimalca na hiljadarku obećao u svom ekspozeu i to obećanje će, tvrde sindikalci, biti ispunjeno.
– Kad su vidjeli da se više ne mogu boriti protiv povećanja minimalca, poslodavci su tražili smanjenje stope doprinosa sa 41 na 28 odsto, tako da mogu povećati minimalac, a da ih to ništa ne košta, jer će ono što su plaćali fondovima sada plaćati radnicima u neto iznosu – objašnjava Kečo.
On, međutim, upozorava da treba “obezbijediti mehanizme” da novac “ušteđen” smanjenjem doprinosa ne završi u džepovima poslodavaca, pa da radnici opet budu na gubitku.
