Homoseksualnost je u Bosni i Hercegovini tabu teme o kojoj pričaju samo borci za prava LGBT osoba.
Rijetki su oni koji imaju hrabrost priznati da su homoseksualci i koji žele javno govoriti o svojoj seksualnoj orijentaciji jer se boje osuda, pa čak i napada okoline. U našoj zemlji nikada nećete vidjeti gay par kako se u javnosti drži za ruke, grli ili ljubi, dok je sasvim normalno da žena i muškarac razmjenjuju nježnosti izvan četiri zida.
Upravo zbog toga je Dženan Zeničanin napustio BiH i potražio sreću u Americi. Frizer iz Vogošće odlučio je za Source.ba portal progovoriti o homoseksualnosti, osudama, problemima, ali sretnom braku sa svojim suprugom.
Kada ste shvatili da ste homoseksualac?
Dženan: Kao homoseksualac se rodiš, to ne možeš odlučiti – ja ću danas biti gay, sutra neću. Kao dijete sam od uvijek volio nositi ženske haljine, igrati se barbika i gume sa djevojčicama. Tada nisam znao šta je biti gay, dok nisam pošao u srednju školu. Od tada počinje moje – biti gay. Sve do tada je bilo “ja volim muškarce”, naravno, bio sam zbunjen. Nažalost, to je sve zbog društva u kojem živimo.
Je li Vam trebalo vremena da to prihvatite?
Dijete je zbunjeno dok ne odraste i počne razumijevati šta znači biti homoseksualac. Prihvatit ćeš to kad – tad, takav si se rodio. Ja sam prihvatio da sam i gay i time se ponosim. Nismo mi ništa drugačiji od straight ljudi, svi smo mi isti. S druge strane, naravno da je teško biti gay… Opet se vraćam kulturi u kojoj odrastamo.
Jeste li to pokušali sakriti?
Dženan: Naravno, svih ovih godina sam morao lagati da nisam gay, to me je ubijalo psihički, to je rezultiralo brakom koji nisam želio. Bio je to brak sa ženom, da bih krio to što jesam. To je bio brak ne iz ljubavi, nego da bi zatvorio usta ljudima koji su me maltretirali svakodnevno na ulici zbog toga što sam gay. Nekad sam čak mislio da nisam normalan i da trebam psihijatra.
Jeste li se bojali osuda?
Ko se ne boji? Čak znam nekoliko osoba koje su izvršile samoubistvo jer su im roditelji saznali da su gay i bojali su se osuda. Kad se otkrije da ste gay, to je stanje šoka gdje mladi ljudi ili se ubiju ili pobjegnu od svega, da ne bi bilo bruke. To je jako tužno. Ponavljam, to je sve zbog kulture naroda među kojim živimo.
Jeste li imali negativnih iskustava nakon što ste otkrili da ste gay?
Dženan: Naravno da sam imao jako loše iskustvo kad se saznalo za mene, bilo je to negativno iskustvo kad je moja familija u pitanju, ne poznanici i prijatelji. Oni su me podržali, a moja familija me stavila na linč, što je jako boljelo.
Kome ste prvom otkrili da ste homoseksualac?
Moju seksualnu orijentaciju prvo sam otkrio mojoj najboljoj drugarici Adisi Krišćo, koja me je prihvatila takvog kakav jesam. Hvala joj na tome.
Kada ste to otkrili svojoj porodici i prijateljima, kako su oni reagovali, je li bilo negativnih komentara?
Uh! To je bilo jako bolno. Moj otac tada nije bio živ. Moja maćeha je to odlično prihvatila, ali moja familija nije. Što se tiče prijatelja, većina me podržava, što mi je jako drago.
Koliko je zapravo teško biti homoseksualac u Bosni i Hercegovini, naći dečka i imati ljubavnu vezu?
Da narod nije takav kakav jeste, mislim da bi bilo sve lakše i jednostavnije. Teško je biti homoseksualac u Bosni i živjeti život kakav ne zeliš zbog naroda. Jako teško je naći dečka i imati zdravu vezu, ne znam zašto, ali što se mene tiče, bilo je jako teško.
Da li ste imali dečka u Sarajevu ili okolini prije nego što ste otišli u Ameriku?
Imao sam nekoliko veza, ali ne mogu se pohvaliti time. Jednostavno, nije mi se dalo.
Ima li u Sarajevu dosta homoseksualaca?
Ovo je ogromna tabu tema i žalosno je što se o tome ne priča malo više. Nasmijat ću se malo – oooooo da, ima gay osoba, ako ne i više od pola stanovnika u Bosni.
Zbog čega ste otišli u Ameriku?
Prvi je razlog taj što mi je bilo muka od ljudi i ponašanja prema meni, a drugi razlog je moj muž.
Kako ste upoznali supruga, koliko dugo ste u braku?
Mi smo u braku već dvije godine, hvala Bogu. Upoznali smo se preko Facebooka. Pričali smo skoro dvije godine, a onda je on odlučio doći u Bosnu da se upoznamo. To je bilo 01. oktobra 2013. godine. Dobro se sjećam te noći kad smo se našli na autobuskoj stanici u Vogošći. To je bila ljubav na prvi pogled. Od tog dana moj život ide na bolje.
Kako su Vaša porodica i prijatelji reagovali kada ste stupili u brak s muškarcem?
Normalno, kao da sam u braku sa ženom i jako mi je drago zbog toga.
Kako izgleda brak između dvojice muškaraca?
Brak između dvojice muškaraca je isti kao brak između žene i muškarca, nema razlike.
Da li i u tom braku postoji neko nježniji, osjećajniji, osjetljiviji, kao što je uglavnom žena u heteroseksualnom braku?
Dobro pitanje, siguran sam da postoji neko ko je osjećajniji i nježniji, ali što se tiče mog braka, obojica smo osjećajni, nježni i jako emotivni. Jednostavno, volimo se.
Čime Vas je osvojio suprug?
Moj suprug me osvaja kako prvog dana tako i sad, ljubavlju, pažnjom i poštenjem, što je jako bitno.
Koji je po Vašem mišljenju recept za dobar brak?
Moj recept je najbolji. Poštujte se, volite se, i što je najvažnije, imajte povjerenja. Ako se to izgubi nema ništa od braka. Svaka osoba ima mane i vrline, treba prihvatiti njegove mane. Kad to prihvatite, brak je skoro pa idealan.
Imate li neku poruku za osobe u našoj zemlji koje se boje svojim porodicama i prijateljima priznati da su homoseksualci?
Nisam kompetentan da dam savjet da li da gay osobe kažu svojim roditeljima jer to je jako teško, ali da kažu svojim prijateljima, definitivno, lakše je podijeliti loša i dobra iskustva. Ljudi, borite se za gay prava, ako budete samo šutjeli i trpjeli, gazit će vas do kraja života, dokle više?! Mislite li da bi Amerika bila ovo što je sad da se gay populacija nije borila za svoja prava. Trajalo je dugo, ali se isplatilo. Zašto se ljudi mijenjaju kad saznaju da je njihov prijatelj/ica gay? Mi smo isti kao prije. Ništa se nismo promijenili. Povjerljive i brižne osobe. Samo oni pravi prijatellji pokažu svoje lice. Ko te volio prije izlaska u javnost sa tvojom seksualnošću, nastaviti će te voljeti i poslije. Teško je živjeti za druge pretvarajući se da si neko drugi samo zato što te dragi Allah stvorio da budeš drugačiji i da imaš drugačije gene. Nekad pomislim, kako bih volio da nisam gay, kako bi bilo lakše. Pa onda zaključim da treba biti ono što jesi i onakav kakvog te dragi Allah stvorio. Sretan sam onakav kakav jesam.
Novinar: Adna Zukanović-Zilić / Source.ba
