Jasno je da će zima u Evropi, bez obzira na temperaturni minus, biti jako hladna. Energetska kriza čini se – nikad ozbiljnija. Rekordne cijene gasa i struje u Evropi, poskupljenja iz sata u sat, mogućnost restrikcija za industrijski sektor. Bosna i Hercegovina tih problema nema, ali struja, ipak, poskupljuje. Istraživali smo zašto.
Francuska je početkom sedmice, sa već utvrđenom berzanskom cijenom od rekordnih 452 evra po megavat satu, morala izdvojiti gotovo 130 miliona za stabilno snabdijevanje strujom. I to samo za jedan dan. Francuzi, koji se sa 56 nuklearnih elektrana moraju ponovo okretati mazutu za proizvodnju električne energije, imaju spremnu odredbu o sporazumnom prekidu isporuke velikim industrijskim potrošačima u najfrekventnijim satima. Kriza je i drugim evropskim zemljama. Šta se desilo?
JANEZ KOPAČ, Evropska energetska zajednica
“Sve isporuke iz Sjedinjenih Američkih Država i ostalih izvoznih zemalja otišle su prema Aziji, gdje su cijene još više nego u Evropi, a Rusija je obustavia, odnosno nije obustavila nego je smanjila dobavu gasa u Evropu i zbog toga je sve prešlo na druge moguće energetske izvore poput termoelektrani na ugalj koje inače imaju skupu proizvodnju zbog ‘kupona’ za emisije ugljendioksida”.
Obustava proizvodnje u nuklearnim elektranama, nestašica prirodnog gasa i opadanje proizvodnje energije vjetra doveli su do rekordnih cijena struje. I u Bosni i Hercegovini najavljena su poskupljenja za privredu od januara.
U Republici Srpskoj, industrijska struja poskupljuje od 25 do 27 odsto. U Federaciji BiH počeli su stizati novi ugovori sa Elektroprivredom. Privrednici tvrde – predviđena poskupljenja su i do 300 odsto.
Resorni ministri odgovaraju – rast cijena je neminovan, diktira ih svjetsko tržište. U Federaciji BiH spremaju se dopune zakona koje bi mogle riješiti problem, tvrde nadležni.
PETAR ĐOKIĆ, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske
“Najavili smo da mora doći do povećanja cijena električne energije i za privredu, zato što su porasli i to čak izuzetno su porasli troškovi proizvodnje”.
NERMIN DŽINDIĆ, ministar energije, industrije i rudarstva Federacije BiH
“Vlada Federacije BiH će isti dan nakon što se usvoji zakon, korekcija zakona pred Domom naroda, usvojiti tu odluku. Ona bi glasila da se u periodu od jedne godine limitira cijena i povećanje cijene električne energije u odnosu na prosječnu cijenu u 2021. godini. Koliki će biti rast, u narednih nekoliko dana ćemo donijeti odluku”.
Udruženje poslodavaca Federacije BiH pozvalo je privrednike da ugovore ne potpisuju, a prihvatljiv im je rast cijena struje do 20 odsto. Kažu, u suprotnom propadaju.
ZLATAN ŠEHIĆ, ravnatelj Željezare Ilijaš
“Naša faktura za električnu energiju je otprilike 280 do 300 hiljada maraka na mjesečnom nivou. A, povećanje od 300 posto bi značilo da plaćamo preko 800 hiljada, znači blizu miliona je to cifra”.
Mora li to baš tako – mišljenja stručnjaka su podijeljena. Dok jedni smatraju da je struja za domaćinstva u Bosni iii Hercegovini neralno niska, niža od proizvodne, i da zarad socijalnog mira stradaju industrijski potrošači, drugi tvrde da evropski trendovi na nas ne utiču, te da za poskupljenja nema osnova.
DAMIR MILJEVIĆ, Centar za održivu energetsku tranziciju RESET
“Ono što se dešava u zemlji je da su sve elektroprivrede najavile poskupljenja električne energije pravdajući se time da je električna energija na drugim tržištima daleko skuplja. To bi vam isto bilo kao kad bi u Rusiji sad građanima i privredi povećali cijenu plina pet puta jer toliko mogu da dobiju u izvozu. Prema tome, argument je potpuno pogrešan”.
Bio pogrešan ili ne, industrijska struja od naredne godine biće skuplja. Teret za sada ne pada na domaćinstva, računi će im biti isti. Ipak, kada poskupi struja privredi, neminovno je poskupljuje i svega ostalog – počevši od osnovnih životnih namirnica.
