Globalno pooštravanje finansijskih uslova opteretiće ekonomske aktivnosti u BiH, a status kandidata za članstvo u EU još nije doveo do reformskog zamaha, zaključeno je u Izvještaju Međunarodnog monetarnog fonda nakon zaključenih konsultacije prema članu IV Statuta MMF-a s BiH, koji je sproveden 30. augusta ove godine.
Kako je juče saopšteno iz Kancelarije MMF-a u Sarajevu, nakon oporavka u 2021. godini rast u BiH je usporen, dok je inflacija i dalje povišena. Oni takođe upozoravaju da političke tenzije i dalje ometaju ekonomske reforme. Dodaju da je za popravljanje ekonomske situacije važno da dođe do većeg političkog konsenzusa, a da se kandidatski status za EU iskoristi u svrhu promovisanja neophodnih reformi.
“Antikorupcijske reforme u BiH su u zastoju, dok se percepcija javnosti o korupciji nastavlja pogoršavati u situaciji složenog političkog i pravnog sistema, djelovanja ukorijenjenih mreža pokroviteljstva i uopšteno niske odgovornosti. Slaba institucionalna rješenja i zakoni, kao i slabo sprovođenje mjera, smetnja su nezavisnosti i efikasnosti u djelovanju agencija za borbu protiv korupcije i pranja novca i olakšavaju pranje novca od imovinske koristi pribavljene korupcijom”, saopštili su oni, prenose Nezavisne novine.
U izvještaju je istaknuta potreba da se ograniči fiskalna ekspanzija s ciljem obuzdavanja inflatornih pritisaka, uzimajući u obzir ograničene instrumente monetarne politike, te smanjenja pritiska zbog potreba za finansiranjem.
“Da bi se ojačala fiskalna održivost, direktori MMF-a su apelirali na vlasti da dodatno ograniče tekuću potrošnju, uključujući i putem ograničavanja potrošnje na plate u javnom sektoru, boljeg usmjeravanja socijalne potrošnje, podsticanja javnih investicija i unapređenja naplate prihoda. Takođe su istakli da će investicije u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju, podržane reformama u upravljanju javnim finansijama, pomoći u podsticanju održivog razvoja”, naglasili su oni.
Dodali su da je ekonomski rast pao sa 7,4 odsto u 2021. na 3,9 odsto u 2022. godini i da se očekuje da će dalje padati do nivoa od dva odsto ove godine zbog slabije domaće i vanjske potražnje.
“Nagli porast tekuće potrošnje zbog mjera za ublažavanje krize izazvane porastom troškova života popraćen je manjim povećanjem kapitalne potrošnje. Ukupni dug države pao je ispod 30 odsto BDP-a u 2022. godini, takođe zbog sporijeg povlačenja sredstava i implementacije projekata. Sa rashodima koji rastu brže od prihoda očekuje se da će fiskalni bilans preći u deficit od 1,5 odsto BDP-a u 2023. godini. Potrebe za finansiranjem narasle su u 2023. godini zbog velike otplate duga”, istaknuto je u ovom dokumentu.
Oni su savjetovali vlastima da dozvole povećanje kamatnih stopa u odgovoru na uslove na tržištu, uz istovremeno preduzimanje mjera za očuvanje finansijske stabilnosti. Direktori su takođe, kako je istaknuto, apelovali da Centralna banka BiH ne prihvata pozive da finansira entitetske budžete ili da kreditira privatni sektor.
“Centralna banka bi trebalo dodatno da poveća stope naknade za rezerve banaka da bi smanjila razliku u kamatnoj stopi u odnosu na evrozonu i smanjila rizik za odliv kapitala”, dodali su oni.
Direktori su takođe apelovali na vlasti da hitno usvoje novi Zakon o sprečavanju pranja novca i da prioritetno implementiraju zakonski okvir za sprečavanje korupcije.
“Kontinuirani napori u pravcu jačanja transparentnosti i nadzora nad javnim preduzećima i dalje su važni. Po pitanju klimatskih promjena preporučili su jačanje napora u pravcu dekarbonizacije privrede”, naglašeno je.
