Iako je zbog rata u Ukrajini i ukrajinske izbjegličke krize pala u drugi plan, migrantska kriza u Bosni i Hercegovini i dalje je naša svakodnevica. Prema podacima nevladinog sektora, više od 70 hiljada migranata do sada je ušlo u našu zemlju, a Sud Bosne i Hercegovine je izrekao više od 60 godina zatvorskih kazni za krijumčare.
Procjene nevladinih organizacija su da je krijumčarenje migranata u Bosni i Hercegovini nelegalna aktivnost teška između sedam i deset miliona eura. Sud Bosne i Hercegovine samo u prošloj godini okončao je 36 procesa vezanih za krijumčarenje migranata, a do sada je izrečeno oko 140 osuđujućih presuda.
Bez obzira na smanjen priliv migranata i pojačane kontrole, krijumčari su sve maštovitiji.
“U praksi je sve moguće, sva ta lica koja se bave tim više ne prezaju da li će da prebacuju ljude ili oružje ili bilo šta što može da se krijumčari i što donosi brzu zaradu. U nekom prošlom periodu smo znali zabilježiti, recimo, ilegalne migrante u tovarnim prostorima – uvuku se u robu, isjeku ceradu, sigurnosnu užad koja se plombiraju”, kaže Mladen Bogićević iz Terenske kancelarije Sjeveroistok Granične policije BiH za BHRT.
Rijeka Drina je i dalje prelomna tačka gdje policija svake godine uhapsi na desetine krijumčara.
“Tako su valjda tokovi, valjda i ti krijumčari gore pronalaze lakše rute za prebacivanje migranata preko vode”, dodaje Bogićević.
Zabrinjavajući su i rezultati istraživanja OSCE u BiH, koji pokazuju da se krijumčarenje ljudi sve češće povezuje sa terorizmom.
“Postoje mnoge sličnosti između ova dva problema i zaključak je da terorističke grupe, u oba ova slučaja, koriste dva načina regrutovanja i prisiljavanja osoba za iskorisštavanje za svoje potrebe, a to je prisila i prevara”, navodi koordinatorica OSCE-a za borbu protiv trgovine ljudima Tarana Bagirova.
Iz Misije OSCE-a ističu da kontinuirano sarađuju sa lokalnim partnerima i institucijama.
“Ovo uključuje osiguranje veće zaštite i podrške žrtvama ovih ozbiljnih kaznenih djela, kao i osiguranje odgovarajućih institucijskih i zakonodavnih mjera, odnosno instrumenata”, objašnjava Rebecca Agule iz Odjela za vladavinu prava Misije OSCE u BiH.
Prema podacima nevladinog sektora u Bosni i Hercegovini, trenutno u prihvatnim centrima boravi oko dvije hiljade migranata i nešto više od 300 migranata van tih centara.
