SARAJEVO – Iz Razvojno-investicionog programa 2021-2023. godine, koji je usvojio Savjet ministara BiH, od planiranih 1,1 milijardu KM, u prošloj godini potrošeno je 169,36 miliona KM, što predstavlja 89,85 odsto plana. Međutim, pojedine institucije ozbiljno su podbacile, dok su druge potrošile i više od 5.000 odsto od onoga što su planirale.
Primjera radi, Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine u 2021. godini na razvojno-investicione projekte planiralo je potrošiti 57,8 miliona KM, međutim na kraju je utrošilo “svega” 5,9 miliona ili oko 10 odsto, dok je Ministarstvno transporta i komunikacija BiH od planiranih 238.000 KM potrošilo 12,3 miliona KM ili 5.202 odsto više. Razlog za ovoliko prekoračenje budžeta je taj što je u toku 2021. godine došlo do realizacije projekta izgradnje mosta preko rijeke Save kod Gradiške u iznosu od 11,27 miliona KM, a da to nije planirano.
Od institucija koje su podbacile kada je riječ o projektima u 2021. godini je i Agencija za javne nabavke, koja je u prošloj godini planirala potrošiti 1,5 miliona KM, a utrošila svega 258.000 KM ili 16 odsto, dok Služba za zajedničke poslove institucija BiH od ukupno planiranih 1,5 miliona KM nije potrošila ni marku.
Kod realizacije projekata podbacila je i Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA), koja je u 2021. godini trebalo da potroši milion KM, a potrošila je svega 225.000 KM ili oko 23 odsto.
S druge strane, plan je značajno prebacilo i Ministarstvo spoljnih poslova BiH, koje je umjesto planiranih 327.000 KM potrošilo 2,2 miliona KM ili 672 odsto više od plana, dok je Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje planirala potrošiti malo više od 40.000 KM, a potrošila je malo više od 200.000 što je 500 posto više od plana.
“Loše je izvršenje budžeta i to je ključno. Budžet ima fazu pripreme, pa onda sastavljanja i na kraju usvajanja. Neko je isplanirao da će potrošiti neka sredstva, onda je neko odobrio taj novac da se potroši, a on ga ne potroši. To su drastična odstupanja, jer neko planira potrošiti 57 miliona, a potroši 10 puta manje. Suština je u izvršenju, ono je loše, plan je plan ali kad treba realizovati taj plan, dolazi do zastoja”, rekao je za “Nezavisne novine” ekonomista Izudin Kešetović.
Ono što je problem, a što se može zaključiti iz Informacije o utrošku sredstava u 2021. godini kojima su finansirani projekti uključeni u Program javnih investicija institucija BiH 2021-2023. godine, koju je nedavno usvojio Savjet ministara, je to što su realizovani mnogi projekti koji su naknadno realizovani, odnosno nisu bili uključeni u Program javnih investicija.
“Iako je Odlukom o načinu i kriterijumima za pripremu, izradu i praćenje realizacije programa javnih investicija propisano da samo onaj projekt koji je uvršten u Program javnih investicija može dobiti sredstva za realizaciju, i dalje se pojavljuju naknadno prijavljeni projekti. Međutim, zabilježen je pozitivan trend pa možemo očekivati da će vremenom prestati da se pojavljuju naknadno prijavljeni projekti. U posmatranom periodu, 13 institucija BiH je naknadno prijavilo svoje projekte, pri čemu se čak 81 posto ukupne vrijednosti naknadno prijavljenih projekata odnosi na Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH i Ministarstvo civilnih poslova”, navodi se u inforamaciji.
Kada je riječ o utrošku sredstava, od 169,36 miliona KM 65 odsto se odnosilo na investicije u socio-ekonomski razvoj, a oko 35 odsto na investicije u izgradnju administrativno-tehničkih kapaciteta.
