Rođena u Mostaru, obrazovana u Sarajevu i Italiji, a danas naučnica u Njemačkoj – dr. Emina Merdan svojim istraživanjem mehanizama popravke DNK pomiče granice savremene medicine. U razgovoru za N1 otkriva detalje o svom otkriću koje bi moglo doprinijeti razvoju preciznih, manje toksičnih terapija za liječenje raka i drugih teških bolesti.
Na pitanje voditeljice o prirodi njenog naučnog otkrića, dr. Merdan je pojasnila:
“Otkrila sam u stvari kako naše ćelije, odnosno ćelije u ljudskim organizmima popravljaju najopasnija oštećenja naše DNK molekule, takozvane dvolančane prekide u strukturi DNK, koji kada se dogode u genima mogu dovesti do mutacija, oštećenja i preslaganja unutar našeg genoma i samim tim dovode do razvoja raka i raznih drugih oboljenja. Moj doktorat u stvari istražuje kako naše ćelije popravljaju te prekide i osiguravaju da naš organizam ostane funkcionalan, vitalan i da sačuvamo naše zdravlje.”
Rad na doktoratu trajao je punih pet godina, a istraživanje je izvedeno kroz iscrpna laboratorijska testiranja.
Temelj za precizne terapije
Emina ističe kako njeno otkriće otvara mogućnosti za razvoj ciljanih terapija:
“Svako otkriće koje nam ukazuje na razlike između mehanizma zdravih ćelija i ćelija raka ili bilo kojih drugih oboljenja je jako bitno jer nam omogućava da prvo razumijemo razvoj raka, drugo da stvaramo, odnosno dizajniramo terapije koje su efikasnije i manje toksične i koje u stvari targetiraju samo ćelije raka, a štede zdrave ćelije našeg organizma.”
Fokus na leukemiju i druga oboljenja
Poseban akcenat njenog istraživanja stavljen je na mehanizam “nehomolognog spajanja krajeva”, koji je ključan u borbi protiv leukemije.
“Taj mehanizam je jako često u toku kod leukemija recimo deterioriran, odnosno ne funkcioniše pravilno, tako da je jako bitno, ne samo za rak, već upravo i za leukemiju, za druga oboljenja, da znamo kako to funkcioniše i šta trebamo tačno da radimo da popravimo ta oštećenja.”
Iskustva iz BiH, Italije i Njemačke
Emina je studirala u Bosni i Hercegovini, Italiji i danas radi u Njemačkoj. U razgovoru za N1 osvrnula se i na razlike u obrazovnim sistemima.
“U Bosni i Hercegovini imamo toliko tog nekog teoretskog znanja i stvarno učimo jako puno, ali nama u BiH fali prakse. U Italiji se puno veća pažnja pridaje tome, a u Njemačkoj vidim da studenti imaju mnogo više laboratorijskog znanja nego što sam ja imala po završetku studija u BiH. U biologiji praksa je sve.”
Naučni rad u industriji
Trenutno radi kao naučnica u njemačkoj kompaniji Bio-gram Diagnostics:
“Mi razvijamo reagense za in-vitro dijagnostiku u hematologiji i mikrobiologiji, bez alkohola i toksičnih materijala. Moj zadatak je da razvijam i testiram te reagense, da razvijam protokole i usavršavam ih kako bi se koristili globalno za preciznu dijagnostiku i određivanje terapija.”
Kritika na stanje nauke u BiH
Emina je iskreno govorila o (ne)ulaganjima u nauku u BiH:
“U BiH se skoro ništa ne ulaže u nauku. To je jako žalosno, jer imamo toliko briljantnih ljudi. Nauka zahtijeva velike novčane fondove. Moji mjesečni eksperimenti u Njemačkoj koštali su hiljade eura, što u BiH niko ne može da priušti.”
Mladi mogu uspjeti – i izvan BiH
Upitana o povratku u BiH i poruci mladima, Emina je kazala:
“Niko ne bi bio sretniji od mene da se vratim kući. Kada bi mi se ukazala prilika da mogu postići isto u BiH kao što mogu u Njemačkoj – odmah bih se vratila.”
“Mladima u BiH poručujem: samo nebo je granica. Sve što zamislite možete ostvariti, samo je bitno koliko jako to želite. Vani vas niko neće odbiti zato što ste iz BiH. Cijene nas jer znaju koliko znamo i koliko smo vrijedni.”
Na kraju razgovora, Emina se zahvalila na podršci koju je dobila nakon priznanja za svoj rad:
“Zahvaljujem svima na čestitkama i podršci. To mi mnogo znači i daje mi veliki vjetar u leđa za naredni period.”
