Odgovor na pitanje zašto je smrtnost od korona virusa u Bosni i Hercegovini tako velika, gost Pressinga prepustio je struci i institucijama.
Kako je istakao, postoji niz razloga zbog kojih bi situacija mogla biti takva kakva jeste. Govorio je i malom broju obdukcija koje bi utvrdile uzroke smrti.
”To treba da odgovori struka, ono što mene razočarava jeste činjenica da se gotovo nije oglasila struka u tom pogledu da etički komiteti bilo kojih komora zdravstvenih nisu razmatrali i donijeli određeni ocjenu zbog čega smo mi visoko na ljestvici po broju umrlih. Ima niz razloga. Imamo jako mnogo hroničnih bolesnika koji su podložniji smrtnosti. Neću isključiti zakašnjelu hospitalizaciju, nedostatak lijekova koji su priznati iako ne liječe direktno korona virusnu infekciju, ali sprečavaju teže kliničke slike. Možda je jedan od razloga i protokol stavljanja bolesnika na asistiranu ventilaciju. Mora struka da kaže svoje, imamo određene institucije koje su morale za ovih godinu dana zauzeti određene stavove. Jedno bitno pitanje je da gotovo nije bilo obdukacija koje bi potvrdile dijagonozu, da li pacijenti umiru sa koronom ili od korone to struka nije odgovorila jer nije primijenila mjere. Kada uradite obdukciju možete sa stopostotnom sigurnošću tvrditi”, dodao je on.
Krizni štab na državnom nivou
Nakaš je govorio i o tromom zdravstvenom sistemu, lošoj komunikaciji među ustanovama, čak i u Sarajevu te ostalim problemima u pandemijsko vrijeme.
”Bilo je neophodno imati i krizni štab za regiju Balkana. Mi ni nivou države nemamo krizni štab. Nedostaje vodstvo sa državnog nivoa. U jednom momentu bila je ideja da se taj sistem uspostavi da koordinaciono tijelo na nivou države bude formirano. Predsjednik je bio ministar sigurnosti gospodin Radončić (Fahrudin), ali njegovim odlaskom taj krizni štab se potpuno ugasio. U tom planu je trebao da se formira ekspertni tim na nivou države koji će voditi politiku djelovanja štabova, a mi smo ovdje svi bili prepušteni sami sebi”, rekao je gost Pressinga.
