Nana Bahra i dedo Ismet žive sami u selu Grajani. Izgubili su sina prije mnogo godina. Njegove patike i dalje stoje u predsoblju, kao i nedovršena fasada na kući koju su Bahra i Ismet preveli na njegovu djecu Lamiju i Ensara. Najveća želja im je da ih prije smrti vide makar jednom.
Nana Bahra zbog problema sa kičmom ne može da hoda, pa poslove po kući obavlja pužeći. Uprkos tome, ne propušta niti jedan vakat namaza, a kaže da je milina slušati njenog komšiju koji svakodnevno uči ezan u obližnjoj džamiji.
Na groblju u Grajanima ukopan je njen Almedin. Dok je bila dobrog zdravlja ona je radila po cijeli dan. Dobro je znana Sarajlijama i Sarajkama koji su od nje kupovali jagode i druge organske proizvode na pijaci na Markalama.
U tom periodu pomagala je svima i kaže da joj je žao što nije i više, a sada je nažalost pomoć potrebna njoj i njenom Ismetu.
Pomozi.ba im jednom sedmično odnosi jela i namirnice na kućnu adresu, kako bi im bar malo olakšali život. To im, kako kažu, jako mnogo znači.
