Šta ostaje od čovjeka ako izgubi sposobnost da oko sebe prepoznaje dobro, ako ne uočava oko sebe žive uzore, ljude kojima se iskreno divi i od kojih uči? Ako je ova korona izazvala toliku plimu nesporazuma, kontroverzi, apsurda i bizarnosti, šta li tek možemo da očekujemo od većeg i zajebanijeg problema i izazova koji život na našoj planeti upravo postavlja ispred nas?
Antonije Pušić, svima poznatiji kao Rambo Amadeus, objavio je na svom Facebook profilu, kako je sam naziva, “poslanicu povodom ulaska u 2022. godinu”, sa izvjesnim zakašnjenjem jer je dugo razmišljao “šta bi napisao da bude bude istinito, ali i konstruktivno”.
I evo šta je tim povodom poručio:
– Dragi Prijatelji, Pratioci, Savremenici, Sapatnici, Ljudi!
Kasnim malo s ovom poslanicom, jer već 15 dana mislim šta bih napisao, da bude istinito, ali i konstruktivno istovremeno.
Godina 2021. je odguslala svoje, nije bila laka, mnogima kobna, korona je palila, žarila, kosila, odnijela sa sobom mnoge drage ljude, pobrkala nam lončiće, poslove, planove.
Nadajmo se da su joj ovo sada poslednji trzaji, budite oprezni još malo, nemojte da primite go u poslednjim sekundama igre!
Međutim, nije pandemija korone najveća opasnost koja se nadvila nad svijet.
Pandemija paušalnih, površnih, odokativnih, lažnih informacija, već neko vrijeme anesteziraju naš zdrav razum tako da više ne možemo da odredimo šta je istina, šta laž, šta je dobro, šta je korisno, šta štetno, ko je dobar, ko loš, ko je ličnost za poštovanje, a ko bitanga koja zaslužuje samo prezir i ignorisanje.
Kada na tu “infodemiju” dodamo cunami idiotizama koji nas preplavljuje sa društvenih mreža, kombinovan bojnim otrovom koji bljuju šund mediji, za posljedicu imamo da ljudi danas u glavnom misle – kako je čitav svijet pokvaren, loš, zao, pa i ako se pojavi neko ko svojom čistotom na tren zasvijetli u toj tmuši, brzo bude uvaljan u medijsko blato, prosto da bi se uklopio u generalnu sliku.
Ali šta ostaje od čovjeka ako izgubi sposobnost da oko sebe prepoznaje dobro, ako ne uočava oko sebe žive uzore, ljude kojima se iskreno divi i od kojih uči?
Ako je ova korona izazvala toliku plimu nesporazuma, kontroverzi, apsurda i bizarnosti, šta li tek možemo da očekujemo od većeg i zajebanijeg problema i izazova koji život na našoj planeti upravo postavlja ispred nas?
Globalno otopljavanje i temeljno zagađenje planete ljudskom rukom su izazov spram kog je korona mačiji kašalj.
Dva filma – Idiocracy i Dont Look up – koja sam pogledao skoro, govore o istoj stvari, o društvu spektakla i negativnvnoj selekciji kojom se dovode nekompetentni, nesposobni , nevaspitani, patološki ambiciozni ljudi na pozicije sa kojih mogu da budu samo kolosalno uspješne štetočine.
Zvuči vam poznato, iako niste gledali film?
Ko je odgovoran za ovaj apsurd?
Mi, obični građani svijeta, uljuljkani u nadu da će goruće probleme današnjice riješiti ipak neko drugi umjesto nas.
Na žalost, neće. Moramo mi. Inače ćemo zbog letargije, indolencije, kukavičluka ili puke lijenosti našoj djeci i unucima ostaviti prilično slabe šanse za opstanak.
Nikad nisam bio pesimista, i smatram da čovjek uvijek ima mogućnost da pravilno djeluje, samo ako prethodno pažljivo prouči mogućnosti.
Šta da se radi? Šta svako od nas, kao pojedinac treba da radi? – pita Rambo
