Najveće plate imaju direktori zdravstvenih ustanova, a nakon njih među najplaćenijima su rukovodioci visokoškolskih ustanova i fondova socijalne sigurnosti
Transparency International u Bosni i Hercegovini (TIBiH) objavio je nove podatke o 1.700 javnih ustanova u Bosni i Hercegovini koji, pored ostalog, sadrže i informacije o sastavu upravljačkih tijela, platama direktora i članova uprave i nadzornih odbora.
– Podaci se odnose na prošlu godinu, a u poređenju sa 2020. primjetno je da 50,67 posto ustanova iz uzorka bilježi povećanje broja zaposlenih. Također više od polovine direktora javnih ustanova (50,21 posto) je povećalo sebi plate u odnosu na 2020. godinu – objavljeno je na portalu Transparentno.ba.
Na plate direktora i članova uprave i nadzornih odbora u oko 1.500 ustanova za koje je TIBiH objavio podatke, troši se skoro 25 miliona KM godišnje, a u njima je zaposleno više od 85.000 radnika, dok sredstva kojima raspolažu zbirno iznose 2,9 milijardi KM.
Najveće plate imaju direktori zdravstvenih ustanova, a nakon njih među najplaćenijima su rukovodioci visokoškolskih ustanova i fondova socijalne sigurnosti.
U BiH ne postoji registar javnih ustanova, a objavljivanjem podataka o njihovom poslovanju i sastavu članova uprave, TI BiH je identifikovao brojne rukovodioce na dvostrukim funkcijama, od kojih su neki po važećim propisima u direktnom sukobu interesa.
Rukovodioci javnih ustanova često obnašaju javne funkcije u parlamentima, imaju pozicije u javnim preduzećima ili udruženjima koje se finansiraju iz budžeta.
TIBiH je na osnovu ovih podataka i nedavno objavljenog registra dodijeljenih grantova udruženjima i fondacijama, identifikovao 74 osobe koje se istovremeno nalaze u rukovodstvu javnih ustanova i udruženja koja su primala budžetska sredstva.
Od tog broja 32 su direktora javnih ustanova iz FBiH koji su istovremeno ovlaštene osobe u udruženjima finansiranim iz budžeta što zabranjuje Zakon o sukobu interesa u organima vlasti FBiH, ali se on ne primjenjuje od 2013. godine pa ove slučajeve nije ni moguće prijaviti.
Isti zakon u RS ne zabranjuje ovu situaciju, iako broj funkcionera koji se nalazi na čelu udruženja i fondacija jasno pokazuje da se veliki dio novca dijeli po političkoj liniji.
Pored toga, TIBiH je poređenjem ovih podataka sa registrom javnih preduzeća identifikovao 91 osobu koja se istovremeno nalazi u rukovodstvu javnih ustanova i upravi ili nadzornom odboru javnih preduzeća.
Od tog broja šest osoba su istovremeno direktori javnih ustanova u FBiH i članovi uprave javnih preduzeća, što opet zabranjuje Zakon o sukobu interesa u ovom entitetu.
Ista situacija nije zabranjena u RS, a s obzirom na to da se radi o rasprostranjenoj pojavi TIBiH već dugo predlaže unapređenje ovog zakona.
Pored toga što rukovodioci javnih ustanova obavljaju dodatne funkcije u javnim preduzećima i udruženjima koja se finansiraju iz budžeta, identifikovano je još 247 izabranih ili imenovanih funkcionera koji su istovremeno direktori, članovi upravnog ili nadzornog odbora u ovim javnim ustanovama.
Entitetski zakoni o sukobu interesa ne zabranjuju javnim funkcionerima obavljanje funkcija u javnim ustanovama, iako TIBiH godinama insistira na tome.
Ipak, zanimljivo je da u Brčko Distriktu BiH, koji je prošle godine usvojio Zakon o sprečavanju sukoba interesa usklađen sa međunarodnim standardima, za sada nije identifikovan ni jedan funkcioner koji obavlja dodatne funkcije u javnim ustanovama.
U Distriktu je predviđeno da funkcioner obavlja samo jednu javnu funkciju koja je nespojiva sa funkcijom u bilo kojem pravnom licu osnovanom od bilo kojeg nivoa vlasti u BiH.
TIBiH se već dugo zalaže da se ovakvi zakoni usvoje i na državnom i na entitetskom nivou, navodi portal Transparentno.ba.
