Bh. poljoprivrednici u narednih pet godina moći će računati na prijeko potrebnu pomoć od 3,5 miliona dolara godišnje bespovratnih sredstava, koji će biti podijeljeni u sklopu projekta “Farma 2”.
“Cilj projekta je povećanje konkurentnosti i pristup tržištu, sredstva su namijenjena privatnom sektoru jagodičastog voća i mljekarstva, a takođe uskoro ćemo raspisati javni poziv za sektor ljekovitog bilja, voća, povrća i meda”, rekla je Meriha Manojlović, vršilac dužnosti direktora Projekta razvoja tržišne poljoprivrede “Farma 2” za teritoriju BiH.
Maksimalni grant iznosiće 50.000 dolara. Povlačenje sredstava iz granta traži učešće u troškovima, to jest projektom su proizvođači obavezni da sredstva koja dobiju investiraju, te da na dobijeni iznos dodaju istu toliku cifru.
“Poziv traje do 15. septembra, a prijaviti se mogu zanatlije, zadruge, udruženja i komercijalna preduzeća. Projekat ‘Farma 2’ podržale su Vlada SAD i Kraljevina Švedska”, rekla je Manojlovićeva.
Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača – mljekara RS, kazao je da se radi o jako korisnom projektu koji može mnogo toga dobrog donijeti poljoprivrednicima.
“Za te pare može se napraviti ozbiljno muzište ili kupiti novi, moderniji i bolji sistem za mužu, a dobra je i opcija kada su u pitanju skuplji projekti kao što su ozbiljne i velike hladnjače da sredstva udruže dva ili tri privrednika”, priča Usorac.
S druge strane, mišljenje Usorca i pozitivan stav o projektu ne dijeli njegov kolega iz Federacije BiH Nedžad Bićo, predsjednik Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH.
“Iskren da budem, vrlo sam skeptičan kada je u pitanju ovaj projekat i protiv sam toga. Ovo govorim zbog toga što, koliko sam ja shvatio, ovo je projekat samo za velike proizvođače, dok mali čovjek opet neće ništa dobiti, a valjda bi trebalo da bude suprotno”, kaže Bićo i naglašava da ni država nema ništa bolji stav prema malom proizvođaču.
“Veliki su do sada potrošili stotine miliona, od stranih projekata, države, entitetskih vlasti, i šta su pravili? Ništa! Poljoprivreda nam je u katastrofalnom stanju”, kaže on.
Pored standardnih grana poljoprivrede za koje se tradicionalno daje pomoć, u narednom periodu će biti raspisan konkurs i za nepravedno zaboravljenu granu – pčelarstvo.
“Naši članovi do sada nisu koristili pomoć iz stranih projekata iz prostog razloga što pčelari nisu bili uvršteni među kategorije koje mogu aplicirati”, navode u banjalučkoj pčelarskoj zadruzi “Matica”.
Jedina sredstva koja su dobijali, kako kažu, je po nekoliko hiljada preko Centra za razvoj sela.
“Vjerujte mi da i tih nekoliko hiljada popravi finansijsku situaciju pčelara. Takva cifra je dovoljna da pomogne i ozbiljnijem proizvođaču koji ima preko 100 pčelinjih društava. Oko tri hiljade maraka košta najnoviji vrcač za med”, kažu u ovoj zadruzi.
