Sustavna rješenja izostaju u mnogim oblastima. Stoga sve više građana odlazi u druge zemlje, tražeći stabilnost i bolje plaćene poslove. Upravo to nude slovenski poslodavci koji ovih dana borave u BiH.
Od 600 hiljada građana koji su u protekloj deceniji napustili Bosnu i Hercegovinu je i 27-godišnji Amir Kmetaš. Kaže, odluku je donio prije četiri godine i nije se pokajao. U rodnom Bugojnu pokušao je mnogo toga, oprobao se u ulozi rukometaša, taksiste, dostavljača hrane, a nisu mu bili mrski ni teži fizički poslovi. Ali mu teško pada političko stanje u državi, koje se ne mijenja.
”To više nije samo ni finansijska sigurnost, koliko možeš reći da u BiH možeš biti finansijski siguran, pogotovo u manjim sredinama, za Sarajevo, Tuzlu, Zenicu je druga priča, dok je za manje sredine, srednja Bosna, Krajina, koje su dalje od Sarajeva, ne samo kilometarski nego u svim sferama, jako teško. Može se, ali je jako teško. Najviše zbog nepotizma, korupcije, mita, stalne priče o ratu. Svaki drugi treći mjesec spremamo se, ne znam o čemu više razgovaramo u 21. vijeku”, kaže Kmetaš.
Sada je konsultant u slovenskoj firmi. A u tom pravcu želi krenuti i 52-godišnja Dženana Kolar. Ranije je radila u Njemačkoj, pa je svojoj državi dala drugu priliku. Ali niske plate primorale su je da ponovo spakuje kofere.
”Meni uopšte nije bitno šta da radim. Ja sam po profesiji vozač motornih vozila. Radila sam raznorazne poslove, u fabrikama gdje se proizvode auto-dijelovi, radila sam kao njegovatelj, radila sam čišćenje po kućama, po firmama. Apsolutno ne biram posao, biram opstanak”, govori Dženana Kolar.
Ruku spasa pruža Slovenija, gdje se svakodnevno objavi više od četiri hiljade slobodnih radnih mjesta. Nedostaje zdravstvenih radnika, građevinskih radnika, kuvara, ugostitelja, rudara. A prosječna plata je 2,2 puta veća nego u našoj zemlji.
”Plata za ovaj posao njegovatelja je minimalna plata, 1203 EUR, bruto. Tu su još neki dodaci. Ovisi kad rade, noćni rad, popodne, nedjeljom, praznici, tad je malo više”, rekla je Tjaša Sink, Dom starih Ljubljana.
”Mi tražimo ljude koji su u operacijama, od recepcije, sobarice, konobara, kuhara do spa-terapeuta. Apsolutno sve, otvoreni smo za sve. Ne želimo ići na dio koji se odnosi na filipinske radnike, želimo se fokusirati na našu bivšu Jugoslaviju’‘, navela je Mirjana Sočan, direktorica ljudskih potencijala u dva hotela.
Samo tokom prošle godine, za 18 hiljada radnika iz BiH, Slovenija je bila obećana zemlja. A mi njima obećana radna snaga.
”Imamo jako pozitivno iskustvo sa radnim stručnim kadrom iz Bosne i Hercegovine, oni se kod nas uvažavaju, vredni su, rade’‘, ističe Damijan Sedar, Ambasador Republike Slovenije u BiH.
Kako je potreba za radnicima porasla nakon poplava, pojednostavljeni su i uslovi za ostanak, navode iz slovenskog Zavoda za zapošljavanje.
”Koji god želi da dođe u Sloveniju i ima poslodavca sa namenom da se otklanjaju posljedice poplava, može da na podlogi jednog zakona interventnog za otklanjanje posljedica, dobije radnu dozvolu za 10 dana i može da se za 15 dana uključi u trg rada”, navodi Anka Rode, Zavod za zapošljavanje Slovenije.
Bolji ekonomski uslovi, viši životni standard, te stabilna politička situacija glavni su razlozi zbog kojih građani BiH svih generacija sve masovnije napuštaju ovu državu i odlaze u Sloveniju.
