U BiH je početkom godine zabilježen blagi rast privrede, ali je stopa nezaposlenosti i dalje veoma visoka, navodi se u izvještaju Evropske komisije o napretku BiH u 2013. godini.
U dokumentu se navodi da je konsenzus o osnovama ekonomske i fiskalne politike i dalje slab i da usporava reforme na nivou BiH, a da kompleksna politička i administrativna struktura zemlje ne obećavaju fiskalnu stabilnost.
Konstatuje se da je i pravni sistem složen, gdje primjenu zakona usporavaju slabi kapaciteti izvršenja koji, zajedno sa neefikasnim pravosuđem, evidentno odvaraćaju investitore i predstavljaju izvor korupcije.
BiH je ostvarila mali napredak i u kretanju ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji.
Preporučuje se da je potrebno uložiti dodatna i velika reformska nastojanja, da bi zemlja dugoročno mogla da iznese konkurentski pritisak i tržišne sile unutar EU.
Iz Evropske komisije poručuju da vlasti BiH treba da poboljšaju kvalitet javnih finansija i fiskalno izvještavanje, da razrade penzijsku reformu u Federaciji BiH i provedu je u jasno postavljenom roku.
Oživljavanje privatizacije, kako se navodi, imalo bi potencijal da poboljša fiskalnu situaciju i u privredu unese veću konkurenciju.
Privatni sektor treba da bude podržan zdravim privrednim ambijentom, gdje je najznačajnije unapređenje u domenu izvršenja ugovora i uspostavljanja jedinstvenog ekonomskog prostora u zemlji, dok neformalni sektor i dalje predstavlja značajan izazov.
U izvještaju se navodi da je veoma ograničen napredak ostvaren u približavanju zakonima i standardima EU, posebno u oblasti veterinarstva i bezbjednosti hrane, konkurencije, javne nabavke, energetike, životne sredine, klimatskih promjena i saobraćaja.
Da bi BiH mogla da izvozi proizvode životinjskog porijeka u EU, neophodno je da u kratkom roku ostvari napredak ka preuzimanju evropskih propisa u domenu veterinarstva i bezbjednosti hrane.
U drugim oblastima, kao što su ruralni razvoj ili regionalna politika, ostvaren je mali napredak zbog nepostizanja dogovora o relevantnim strategijama za cijelu zemlju.
U nekim slučajevima, imenovanja bitnih tijela nisu završena, što usporava napredak u zakonodavnoj oblasti.
Iz Evropske komisije navode da ostale institucije, kao što je Savjet za državnu pomoć, pate od nedostatka finansijskih sredstava, zbog čega nisu mogle adekvatno da funkcionišu.
Jedan od rijetkih izuzetaka je oblast prava na intelektualnu, industrijsku i komercijalnu svojinu, gdje su pripreme na usklađavinju sa standardima EU odmakle.
BiH je jedina zemlja u regionu koja nije uskladila propise sa direktivama EU o javnim nabavkama iz 2004. godine i sada se očekuje da to uradi hitno, navodi se u izvještaju.
(VisokoIN)
