Danas je 29.12.2018. godine, dobro zapamtite taj datum, jer pre 27 godine ste počeli da se koljete, ubijate, mrzite, tada su vas podelili na četnike, balije, ustaše, tada su vam objasnili da se branite od agresije, smrtnih neprijatelja, druge vere, od zla. Tada ste pod zastavama boga, Allaha, svevišnjeg ubijali, progonili, klali, zatvarali ,palili.
Istina tada ste i branili svoje zivote, svoje porodice, svoju zemlju. Tad ste dane, noći, provodili u skloništima, rovovima, bez hrane , vode, struje, ljudi su pored vas umirali, molili za život.
I dok ste vi ubijali jedni druge, dok ste klali, dok ste mrzeli, dok ste proterivali, dok ste ranjavani, dok su pored vas drugove ubijali, dok ste branili svoju decu, svoje domove, svoju državu, veliki šefovi su trgovali, cigarama, naftom, brašnom, strujom, vodom, teritorijama, vašim glavama, vašom decom.
Govorili su vam tada da sloboda dolazi kada oslobodite zemlju od četnika, balija, ustaša. Obećali su vam da ćete jesti zlatnim kašikama, da je ovo samo vaša zemlja.
Iz opkoljenog Sarajeva niko nije mogao izaći, ali su slobodno išle cigare, brašno, nafta i to u oba smera. U Srebrenici je napravljen pokolj i genocid da bi bolesnici dokazali da su veliki, u Kravicama su poklani Srbi da bi se dokazalo ovim istima što su hteli da budu veliki u Srebrenici, u Prijedoru su pobijeni i prognani muslimani a u Sarajevu srbi kao da nikad nisu tu ni postojali i tako nažalost uz veliku bol mogu da nabrajam do ujutru, bolesnici bolesni.
Danas 29.12.2018. godine, otprilike 27 godina kako ste počeli da odlazite u četnike, balije i ustaše, novi šefovi vam i danas lagano objašnjavaju da ste na pravoj strani, da i danas trebate klati, ubijati, mrzeti, proterivati, omalovažavati sve koji nisu četnici, balije, ustaše.
Oni i dalje rade, cigare, naftu, brašno, struju, vodu, samo su malo proširili repertoar, na drogu, kurve, oružije, vazduh. Uz njih dalje stoje obe crkve, islamska zajednica, popovi i hodze nam drže propovedi iz zatamljenih audija, određuju ko je dostojan života ko nije. Majku vam je*em 27 godina je prošlo i dalje hoćete da nam se deca mrze, da nam deca izrastaju u bolesnike, da nam deca nemaju šta jesti, dok se vaša edukuju na najboljim svetskim univerzitetima, šetaju i provode svetskim metropolama.
A šta su dobili oni koji su u zlu rata branili svoju zemlju pa koji god te zemlje deo bio. Oni su danas na dnu društva, nemaju šta da jedu, nemaju od čega da žive, od heroja su postali beskućnici, njih policija prebija kada zauste za svoja prava, za radna mesta za svoju decu, za život.
Želim da se obratim, borcima, Vojske Republike Srpske, Armije Bosne i Hercegovine, Hrvatskog Vijeća Odbrane, želim da Vas molim, preklinjem. Bez Vas veliki šefovi ne postoje, jedino vi možete zaustaviti priče o ratu. Vaše konačno pomirenje znači kraj ovom ludilu, vaša stisnuta ruka znači mir i život za svako dete u Bosni i Hercegovini, vaše pomirenje znači kraj agonije i početak života.
Vi ste branili ovu zemlju pa koji god deo te zemlje bio, I jedino vi imate pravo ali i obavezu da sednete za isti sto, stavite sve tri zastave na jedno mesto na njih vase ruke i time učinite da vise niko nikada ne zaplače nad mrtvom glavom u ovoj našoj Bosni.
Toliko se krvi prolilo ovom zemljom, nije pisalo ni da je srpska, ni bošnjačka, ni hrvatska, to je bila krv vaših dojučerašnjih komšija, drugova, sugrađana. Preklinjem Vas koliko snage u meni ima da pokažete da ste heroji i u miru i konačno kažete NE velikim šefovima, dosta više podela, mržnje, krvoprolića.
Ja Vas molim da još ova dva prostala dana 2018. godine dobro svi razmislite i uradte ono što je potrebno vašoj deci, novim generacijama, a to je konačno pomirenje.
Ovo govorim jer veliki šefovi ne znaju šta je ljudsko, jer Davida nisu ubili balije i ustaše, nego četnici. Dženana nisu ubili četnici i ustaše, nego balije.
Ja sam običan smrtnik iz Banja Luke i želim da me moja kćerka pamti kao čoveka, a vaspitavam je tako da ne treba živeti ni sa četnicima, ni balijama ni ustašama, već sa ljudima.
Ja nisam bio u ratu, bio sam dete, a nisam ni bio u Bosni i Hercegovini, svi ljudi koji su prošli zlo ovog rata su za mene heroji, svim žrtvama se duboko poklanjam, a zločinci neka odgovaraju.
Ali Vas zato još jednom molim i preklinjem, vaše konačno pomirenje znači budućnost za ovu zemlju.
