Ekonomija u BiH je na onom nivou koji je zemlja imala 1990. godine. Ono što je drugačije u odnosu na taj period jeste da je milion stanovnika ispod apsolutne linije siromaštva i da Bosna i Hercegovina ima 90 milijardera u konvertibilnim markama.
Ovako je uoči 20. godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma, dr. Žarko Papić, politički analitičar i direktor Inicijative za bolju i humaniju inkluziju, analizirao stanje bosanskohercegovačke ekonomije za Radio Slobodna Evropa.
„Nakon Dejtonskog sporazuma, Bosna i Hercegovina se našla, za razliku od drugih bivših socijalističkih zemalja u puno komplikovanijoj i složenijoj situaciji, ako govorimo o tranziciji. Riječ je o trostrukoj tranziciji – od rata ka miru, što je uglavnom realizovano na dobar način, od tzv. komandne socijalističke ekonomije ka slobodnom tržištu, i od jednopartijskog sistema ka višepartijskoj demokratiji“, pojasnio je Papić.
Dodao je drugi proces tranzicije nije dovršen u Bosni i Hercegovini dvadeset godina poslije Dejtona.
„Ušlo se u tržišnu privredu, posebno u privatizaciju, bez odgovarajućih institucija. Zatim, razrušena ili polurazrušena privredna preduzeća, kroz proces privatizacije, prodavana su, uglavnom veoma jeftino, uglavnom partijskim prijateljima, ili kroz druge varijante ličnih veza vlasti i u ratu formirane ratnoprofiterske tajkunske elite, koji nisu imali nikakav ozbiljan razlog sem da kupe imovinu, da razviju proizvodnju, investiraju u nju itd“, rekao je Papić. Dodao je da je to razlog zašto je privreda u BiH od Dejtona do danas jedva prije godinu ili dvije sustigla društveni proizvod Bosne i Hercegovine iz posljednje predratne godine.
„U ekonomiji se jako malo napretka desilo, stranih investicija bilo je uglavnom malo, jedino što se dobro počelo dešavati u posljednjih nekoliko godina, to su te domaće investicije tipa Preventa, tipa mase investicija u Tešnju itd. Taj domaći kapital je počeo da oživljava malo tu privredu. Rezultat s druge strane je ogromna stopa siromaštva, nezaposlenosti i veliki socijalni problemi u Bosni i Hercegovini“, rekao je Papić.
On je istakao da će se BiH veoma teško integrisati u evropske tokove kada je u pitanju ekonomija.
„Govorim sada samo o ekonomiji, a mogao bih na jednak način govoriti i o politici – to je neka vrsta, uslovno rečeno, nekontrolisanog nezakonskog haosa. Taj nekontrolisani haos naravno da koristi ovome šta su partijsko-tajkunske oligarhije.
Vi u Bosni i Hercegovini imate 27 posto stanovništva ispod apsolutne linije siromaštva, s jedne strane, a to je preko milion stanovnika, a s druge strane imate između 85 i 90 milijardera u konvertibilnim markama.
Dakle, ogroman se rascjep u socijalno-ekonomskom smislu riječi u Bosni i Hercegovini desio, možemo slobodno reći: nestala je, zbrisana je srednja klasa“, naglasio je Papić.
On je istakao da danas u BiH tajkunska elitva, formirana u ratu, dominira nad političkim partijama.
„Sve partije su bazirane na interesu. Vi, ako pročitate političke programe svih partija, nećete vidjeti ozbiljnu razliku. Ima nekih kozmetičkih razlika, ali oni su potpuno bez političkog identiteta. Ako se ne reformišu partije, nema pomaka – jer njihova demokratizacija će blokirati uticaj, sprečiti uticaj toga što je tajkunska oligarhija na partijskom vrhu“, ističe Papić.
On je naglasio da su Sporazumu o rastu i zapošljavanju i reformska agenda idealni dokumenti.
„Dakle, reforme su počele. Novi zakon o radu, mada je on tek neznatno unapređen, jedan je od reformskih koraka, na primjer, ali, jako se bojim da će se procesu reformi, koji se svodi na usvajanje novih zakona koji se usvajaju po hitnom postupku, na brzaka, u formalnom smislu riječi desiti kao reforme, a u praksi se mnogo šta neće promijeniti, masa će se tih zakona vraćati“, smatra Papić.
