Jedna naučna studija je otkrila kako 43 odsto žena prestanu da puše u trudnoći, ali nastave sa štetnom navikom nakon što rode dijete.
Nikotin izaziva zavisnost, a u mozgu ga pokupe ‘nikotinski’ receptori. Osim njih postoje i ‘kanabinoidni’ i ‘opioidni’ receptori, koji funkcionišu na sličan način.
Iako nisu razvijeni sa namjerom da ljudi budu zavisni od droga, ipak biljnim hemikalijama omogućavaju direktan put do mozga. Upravo se zato pušači s vremenom prilagode činjenici da je nikotin prisutan u njihovom tijelu, što razvija toleranciju i dovodi do žudnje za tom stvari.
To je i razlog zašto je zavisnost od nikotina jača u odnosu na druge zavisnosti, poput često spominjane zavisnosti od interneta i čokolade, na primjer. Obzirom da za navedene pojave ne postoje receptori u mozgu, kao što postoje za nikotin, zavisnosti se i ne razvijaju na sličan način.
Ipak, to ne znači da svako ko je zapalio cigaretu rizikuje da postane teški zavisnik od nikotina, međutim, većina pušača će se opravdati činjenicom da hemijska programiranost na nikotin otežava ostavljanje ove štetne navike.
