Gladni krpelji imaju lukav trik: mogu da munjevito prolete kroz vazduh koristeći statički elektricitet da bi se uhvatili za ljude i životinje, pokazuje jedno novo istraživanje.
Ljudi i životinje dok se kreću prirodno pokupe mali statički naboj koji je dovoljan da krpelje ponesu na njihov sljedeći obrok krvi, kaže studija objavljenoj u petak u časopisu “Current Biology”.
Iako je mala razdaljina koju tako mogu da prelete, “to je kao da mi preskočimo tri ili četiri stepenika u jednom potezu”, rekao je autor studije Sam England, ekolog u berlinskom Prirodnjačkom muzeju.
Krpelji su “grabljivci iz zasjede”, objasnio je Stephen Rich, entomolog u oblasti javnog zdravstva sa Univerziteta Massachusetts Amherst.
Oni ne mogu da skoče ili dolete na svoje domaćine, rekao je on. Umjesto toga, vise na grani ili vlati trave sa ispruženim nogama što se opisuje kao “traganje”, i čekaju da ljudi ili životinje prođu pored njih da bi se mogli uhvatiti i ugristi ih.
Činilo se da su krpelji ograničeni time koliko daleko mogu da ispruže “prste na nogama”, rekao je England, ali sada naučnici znaju da statički naboj može da im poveća domet.
“Oni zapravo mogu da se zakače za domaćine iako nemaju direktan kontakt s njima”, rekao je on.
Istraživači su posmatrali vrstu nazvanu “obilčni krpelj” (Ixodes ricinus) koji je uobičajen širom Evrope. Ta krvopija i njeni rođaci su glavni krivci za širenje bolesti na životinje i ljude, uključujući lajmsku bolest, a najaktivniji su tokom toplih mjeseci.
Istraživači su otkrili da kada strujom napune elektrode i postave ih blizu mladih krpelja, oni bi prozujali kroz vazduh i sletjeli na te elektrode.
Po studiji, normalan nivo statike – naboja koji krzno, perje, krljušt ili odjeća dobiju pomjeranjem i trenjem, mogao bi da ponese krpelje kroz vazduh od bar nekoliko milimetara. Iako te udaljenosti izgledaju male, za sitnog krpelja je to veliki skok, rekao je England.
Mogli bi biti razvijeni načini da se taj statični elektricit smanji, kažu stručnjaci. Ali Rich je rekao da bi ljudi trebalo da nastave da koriste klasične mjere prevencije krpelja, uključujući repelente, da bi se zaštitili od ujeda.
