Jedan od najvećih fudbalera svih vremena, Zlatan Ibrahimović, otvoreno je govorio o ratu u Bosni i Hercegovini i njegovom ličnom doživljaju tog perioda, kroz prizmu djetinjstva i porodice.
U emotivnom gostovanju u emisiji “Neuspjeh prvaka” na Arena Sportu, čiji se prvi dio emituje večeras, Ibrahimović je podijelio priče koje snažno povezuju njegov život s Bosnom i Hercegovinom.
Ibrahimović ističe da je želio da bude drugačiji od drugih. Ne samo u fudbalu, nego sve u životu što je radio.
“Ako si bio veliki igrač ne znači da ćeš biti veliki trener. Sada idem korak po korak. Kao igrač sam bio drugačiji, išao sam glavom kroz zid, samo da dođem do cilja”, rekao je legendarni Ibra.
Ibrahimović se rodio u Švedskoj, gradiću Rosengard blizu Malema.
“Otac mi je musliman iz Bosne, majka Hrvatica iz Zadra, koja je bila čistačica. Otac mi radio kao domar i bio je pjevač. On mi je pravio bolognese za sedam dana. Imao sam nešto da jedem, uz hljeb i mlijeko. Bio sam presretan zbog toga. Zahvalan sam na onome što sam imao. Za nešto više moraš zaraditi”, svjedoči Ibrahimović i dodaje još nekoliko rečenica o svom ocu Šefiku.
“On je bio pravdan otac. Shvatio sam ga samo nakon pogleda. Nikada me nije udario. Griješio sam mnogo, a on je galamio na mene. Bio je glava porodice. Naučio me disciplini. Ako kaže u devet da budem kući, bio sam tada kući. Nisam ga se bojao, ali sam znao da će biti problema… Naučio me disciplini. Rekao mi je dok sam kod njega moram poštovati njegova pravila”, sjeća se Zlatan Ibrahimović.
“Otac je stalno bio na telefonu, kako bi pomogao porodici u Bosni”
Zlatan Ibrahimović je u emisiji “Neuspjeh prvaka” govorio o vremenu koje je proveo u Rosengaradu, ističući kako tada nacionalne razlike nisu imale nikakvu ulogu.
“U tom Rosengardu bili smo svi zajedno, za nas smo svi bili isti, Bosanci, Hrvati, Srbi, Albanci… Nije bilo bitno odakle si, imali smo respekt između sebe. Onda je počeo rat. Nismo mi u tim godinama čitali novine, nisam ni imao telefon. Televizor sam imao, ali nisam gledao vijesti”, kaže Ibrahimović i dodaje:
“Ono što sam osjetio, jeste da mi je otac uvijek bio na telefonu. Skontao sam da je pričao sa porodicom u Bosni, kako bi im pomagao.”
Posebno emotivan dio razgovora odnosio se na porodičnu tragediju koju je doživio, a o kojoj kao dijete nije znao istinu.
“Dođem kod mame, kod mame sam inače išao više da jedem. Živjeli su blizu, pet minuta, radi nas djece. Jedan dan dođem kući kod mame, a svi u crnom. Što ste svi u crnom, pitao sam ih. Idi napolje, igraj nogomet. Nisu htjeli da mi kažu. Baka mi je umrla u ratu. Učili su me da budem mali klinac i da idem i uživam, da igram nogomet, nisu željeli da mi pričaju ništa o tome”, objasnio je Ibrahimović.
“U mojoj glavi je bilo drugačije – to je Jugoslavija”
Govoreći dalje, Zlatan je ispričao i kako je rat u Bosni i Hercegovini osjetio kroz dolazak izbjeglica u Švedsku, posebno kroz promjenu mentaliteta u sredini u kojoj je odrastao.
“Otac me je tjerao da igram nogomet. Ostavili su me napolju da ne osjetim to što se dešava. Druga stvar, došle su izbjeglice u Švedsku, ali oni su drugačijeg mentaliteta. Ja sam Bosanac, ti si Srbin, tako su razmišljali. Kada su došli oni u taj geto u Rosenborg, bio je to drugi mentalitet.”
Ibrahimović naglašava da je njegov pogled na identitet bio potpuno drugačiji.
“U mojoj glavi je bilo drugačije – to je Jugoslavija. Ja sam imao sve prijatelje i nismo gledali ko je ko, ali oni su bili puno drugačiji. Mi smo se tukli s njima. Oni nisu prihvatali da to bude tako izmiješano. Za mene je bilo drugačije”, otkrio je.
Prvi dio emisije emituje se večeras na Arena Sportu u 20 sati, dok će preostala dva dijela biti prikazana u narednom periodu.
