Mercedesov šef Ola Kalenius skor je udvostručio svoju naknadu prošle godine zahvaljujući visokim isplatama bonusa.
Predsjednik uprave proizvođača automobila iz Štutgarta zaradio je prošle godine 12.74 miliona evra uključujući troškove penzije, prema izvještaju o naknadama objavljenom u petak. To je bilo 80 odsto više nego 2022. godine.
Kalenius ima jednu od najvećih zarada među izvršnim direktorima 40 najvećih njemačkih kompanija i takođe zarađuje više od šefa Volkswagena Olivera Blumea koji je zaradio 9.71 milion evra za svoju dvostruku ulogu šefa dviju kompanija, VW i Porsche.
Činjenica da je Kaleniusov skok bio tako visok posljedica je nekoliko faktora. Osnovna plaća u Mercedes-Benzu povećana mu je prošle godine nakon što menadžerske plaće nisu povećavane od 2018.
Varijabilni bonusi porasli su jer je isplaćen dugoročni program poticaja koji traje od 2019. te su premašeni ciljevi vezani uz povrate i novčani tok.
Oliver Zipse, CEO BMW-a, mogao bi se i da se naljuti, jer je s 5,3 miliona znatno manje nagrađen od svojih kolega.
Međutim, sve je to “sića” kada se vidi zarada prvog čovjeka Stellantisa. Karlos Tavares zaradio je 36,5 miliona evra, što je povećanje od 55.6% u odnosu na prethodnu godinu.
Stellantis je Tavaresu platio gotovo 23.5 miliona evra u gotovini i uloženom kapitalu, uključujući bonus od 10 miliona evra za ispunjavanje tri prekretnice elektrifikacije.
Tavaresov kompenzacioni paket uključuje dodatnih 13 miliona evra dugoročnih poticaja za uspješnost, koje će Stellantis u poptunosti isplatiti samo ako kompanija ispuni određene ciljeve.
Najbolje plaćeni japanski menadžer vodi Toyotu. Akio Tojoda primio je ukupno 6.9 miliona evra, što je 46% više u odnosu na prethodnu godinu.
Poređenja radi CEO Honde Toshihiro Mibe plaćen je 2,3, a CEO Nissana Makoto Uchida 4,5 miliona evra.
U SAD-u najviše je zaradila izvršna direktorka General Motorsa Meri Bara. Ona je zaradila 29 miliona dolara godišnje, što je povećanje od 34% u posljednje četiri godine. U intervjuu za CNN Bara je rekla da da se 92% njene plaće bazira na efikssnosti kompanije koja svojim zaposlenicima nudi dijeljenje dobiti. Po njenoj logici, što je kompanija bolja, svi zarađuju više novca.
