Slom termoelektrana Ugljevik i Gacko nije iznenađenje, već rezultat višedecenijske nebrige i izostanka ozbiljnih investicija, navodi Deutsche Welle u analizi stanja energetike u Bosni i Hercegovini.
Operativni zastoji razotkrili su dotrajalost opreme i duboku zavisnost Republike Srpske (RS) od uvoza električne energije, što entitet košta milione.
Od izvoznika do uvoznika struje
RS je do nedavno bila jedan od najvećih izvoznika električne energije u regionu, što je vlasti predstavljalo ključni adut. No, arbitražna presuda u vezi s termoelektranom Ugljevik i spor sa Slovenijom dodatno su opteretili sektor. Trećina proizvedene struje sada se preusmjerava nekadašnjem partneru iz bivše Jugoslavije, sa kojim su zajednički gradili RiTE Ugljevik.
Deutsche Welle ističe da RiTE Ugljevik danas pokazuje kako se energetska politika u RS pretvorila u privatni biznis, a ne instrument javnog interesa. Ruskom oligarhu Rašidu Serdarovu ostavljena je koncesija nad ključnim zemljištem i budućim kopovima uz obećanje stotina miliona eura investicija. Rezultat je, međutim, termoelektrana bez dovoljno uglja i finansijski gubici za javno preduzeće.
Ukupna dogovorena kupovina “Komsara” iznosi 240 miliona KM, od čega je isplaćeno oko 180 miliona. Budžet za 2026. godinu ne predviđa isplatu preostalog iznosa od 60 miliona KM. Deutsche Welle ocjenjuje da je ovo “klasičan primjer sprega vlasti, koncesija i partijskog kapitalizma”, u kojem se energetska sigurnost žrtvuje zbog interesa privatnih partnera, prenosi agencija Beta.
Dok termoenergetski model “puca po šavovima”, RS se okreće litijumu. Švajcarska kompanija ArCore traži koncesiju na Majevici za sirovine potrebne njemačkoj industriji baterija, izazivajući proteste lokalnog stanovništva zbog straha od zagađenja i “prodaje Majevice”. Aktivisti upozoravaju na obrazac devastacije osjetljivog ekosistema Jadar–Majevica i prekogranično zagađenje.
Blokade u Federaciji BiH
U Federaciji BiH ključna infrastrukturna investicija – Južna gasna interkonekcija – godinama je bila blokirana zbog političkog spora oko upravljačkog preduzeća. Američko preuzimanje projekta praktično je presjeklo blokadu, nudeći razvoj gasovoda do 170 kilometara i pristup LNG terminalu, dok domaći akteri teško mogu postići dogovor.
U međuvremenu, Federacija BiH se suočava sa rastućom nezaposlenošću i odlaskom radne snage. Samo u 2025. godini zaposlenost je pala za više od 10.000 radnih mjesta, pokazali su podaci Poreske uprave.
Pravne i finansijske greške
Deutsche Welle podsjeća na arbitražnu presudu Sloveniji, zbog koje je Bosna i Hercegovina platila više od 100 miliona KM. Spor sa Viaduktom simbolizuje nesposobnost države da zaštiti svoje interese, dok druge koncesije, posebno u obnovljivim izvorima energije, ostaju zarobljene u entitetskim nadmetanjima.
Prognoze za 2026. godinu su sumorne bez radikalnih reformi u javnim politikama. Južna gasna interkonekcija ima potencijal da stabilizuje snabdijevanje i podrži rast BDP-a, ali samo unutar šire strategije integracije elektroenergetskog sistema. Termoelektrane u RS suočavaju se s jasnim raskršćem: ili ozbiljne investicije i restrukturiranje, ili nekontrolisano gašenje i rast troškova.
Deutsche Welle u analizi upozorava i na litijumske koncesije: prioritet mora biti zdravlje stanovništva, zaštita životne sredine i stvarna dodatna vrijednost za domaću ekonomiju. U suprotnom, Bosna i Hercegovina će ostati “rudarska kolonija” koja prodaje resurse, dok građani snose posljedice zagađenja, dugova i energetske nesigurnosti.
