Još su stari Grci znali da postoji povezanost vremenskih prilika i zdravlja ljudi.
Hipokrat, otac moderne medicine je posebno istakao važnost sagledavanja vremenskih prilika prilikom procjene zdravstvenog stanja nekog čoveka i određivanja terapije.
Danas, kada su vremenska kolebanja jako izražena interesovanje za uticaj vremena na zdravlje sve više raste pa je shodno tome i razvijena nova grana meteorologije, biometeorologija.
Hladno zimsko vrijeme može pozitivno i negativno da utječe na ljudski organizam – ali kada se sve sabere, štetnost je mnogo veća.
Naime, što je temperatura niža – to imunitet više slabi, što potiče razvijanje virusa u respiratornom sistemu. Grip svakako ‘dolazi pod ruku’ sa hladnim vremenom, piše Zdravahrana.com.
Postoje dokazi da izlaganje niskim temperaturama slabi imuni sistem, pa shodno tome raste rizik od infekcija – pojašnjavaju sturčnjaci sa Harvarda.
Astmatičari mogu da imaju ozbiljne probleme za vrijeme zime ni niskih temperatura zraka. Moguć je spazam pluća. Nošenje šala može da pomogne, kao i udisanje vazduha kroz nos – kako bi se on zagrijao dok stigne do pluća.
Kada temperatura pada, pada i vazdušni pritisak, a kada je naročito izražena – atmosferska promjena može da dovede do problema sa sinusima i jakih migrena.
Dolazak hladnog fronta povećava učestalost srčanih i moždanih udara. Na hladnoću organizam reaguje tako što se krvni sudovi kontraktuju kako bi se smanjilo odavanje toplote.
Ovo za posljedicu ima povećanje otpora u kardiovaskularnom sistemu, srce se dodatno opterećuje i krvni pritisak raste.
