Roditelj iz Banjaluke Milorad Labus na svom Facebook profilu objavio je zanimljiva dva posta kako je svom sinu za školu uradio rad iz Tehničkog predmeta koji je trebao završiti upravo njegov sin.
Pročitajte kratku i životnu priču roditeljskog odnosa ali i državnog sistema koji nam odgaja djecu. Kako kaže, za sve je potrošio 45 minuta svog vremena i materijal u iznosu od 600 KM.
“Evo ja završio rad za Tehničko, koji je trebao završiti moj sin. Međutim, nije ovladao skilovima, a i premlad je da ima alat. Sutra idem u školu po ocjenu, sješću u klupu, a sina poslati da radi moj posao 45 minuta, jer sam ja radio njegov (nije kriv, ali da shvati kako je raditi tuđi posao) pa da objasnim nastavniku da sam za ovu akviziciju morao:
Imati znanje iz istosmjerne i naizmjenične struje (neprocjenjivo)
Cvikcangle (Unior 44 KM)
Redne stezaljke (mogao sam i izolirkom ali nisam htio jer nije lična koju inače uplićem, pa ne volim kruto zavijati u traku) (3 KM)
Skalper ( mogao sam i noŽOM) 3 KM
Bago kleme (3 KM)
Bušilicu sa burgijom za drvo da otpočne rez na ploči (Ejnhel 150 KM)
Ključ za bušilicu ( ostao mi od ćaće, oko 150 Dinara)
Električnu energiju ( nisam gledao sat)
Ubodnu pilu (Makita 340 KM)
Komad laminata (našao)
Utičnicu (5.40 KM)
Utikač (3 KM)
Razvodnu kutiju (0.30 KM)
Grlo (imao ali je bakelitno oko 3 KM)
Sijalicu ( štedna 2 KM)
Kabel 3*2.5 ( 2 KM)
Kabel 3×1.5 ( 1.5 KM)
Ljepilo za zalijepiti utičnicu, kutiju, i prekidač, da se ne čupa kad dijete povuče punjač, jer sam shvatio da je OHO jače od silikona ( OHO 2 KM,)
Brifericu (9 KM)
Total: oko 600 KM
Suština: Napravio sinu za tehničko nešto što on sam ne može, što nije shvatio, jer naravno ne može, da može, radio bi u Elektroprenosu, a ne bi išao u OŠ i u jednom danu učio korijen iz sedam, broj goveda u Istočnoj Srbiji, ko je krstio Isusa, kako se predikat prepoznaje u rečenicu, koja je hemijska reakcija kad se pomiješa kallcijum sorbat sa kalijem, i kako se na njemačkom kaže papilotna.
Zadovoljni: Sistem školstva, nastavnik, koji će ovo baciti, ili odnijeti da riješi rasvjetu u šupi
Zbunjen: Ja, Tesla, Edison i svi ljudi koji ne kapiraju zašto pokušavati napraviti branu na Dnjepru sa dva kamena.
Iskreno se nadam petici, što će mi biti otkrovenje, jer ja kad sam imao Tehničko, moj profesor Ban u plavom mantilu je sve radio s nama u školi, ja dobijao 3 ili 4, ali brate kad odemo kući, mi smo igrali nogomet. I tu sam imao peticu. Za dohvaćanje lopti starijima.
I radujem se upoznati kolegu sutra da razmijenimo iskustva.
Update: Dobio sam 5
Eh, pa part 2.
Odnesem ja to malom u školu, jer sam ga još malo doradio, i pitam tetkice da odnesem na čas svoj rad. One se smiju, kažu ne mogu roditelji u učionu osim kad je roditeljski.
Ali, reko ja sam učenik, ovo sam ja za čas Tehničkog pravio.
Kažu, jok. Smiju se, drage su. One bi možda napravile najbolji kurikulum, šta su sve vidjele i čule. I ništa. Ostavim ja kod njih, javim malom da je tamo. On kaže ok. I onda je valjda počeo čas.
Šalje on meni poruku. Ja mu odgovorim. On odgovori nastavniku. Svi siti i svi na broju.
E, da dobio sam peticu, ko hoće da čestita, nek čestita. On je “iz sveske” dobio 4.
Konačna ocjena 5.
Pitao ja malog da vrati to kući, kaže ne da nastavnik, pokupio sve. Idemo dalje.
