SARAJEVO – Jedna od korisnih izmjena u izbornom zakonodavstvu bilo bi podizanje izbornog praga na sedam odsto u dva izborna ciklusa, nakon čega bi se cenzus automatski snizio na pet odsto i ostao na tom nivou. Na ovaj način bi se riješilo zarobljavanje institucija od tzv. DJL stranaka (društvo jednog lica) koje za “ruku” dobijaju javne kompanije, institucije i ministarstva na upravljanje.
Sa ovim interesantnim prijedlogom izašao je Sead Turčalo, dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, koji je, komentarišući izmjene Izbornog zakona BiH, na svom Twitter nalogu pojasnio da bi ova mjera doprinijela tome da se istovremeno podstakne i ukrupnjavanje politične scene te da počne ideološko profilisanje političkih stranaka.
“Trenutno uopće ne vidim da na bilo kojem nivou imamo neku ideološku ili idejnu opoziciju. Radi se isključivo o ‘političkoj’ opoziciji”, napisao je Turčalo.
Povećanje izbornog cenzusa sa tri na sedam odsto je gotovo nemoguća misija, smatraju oni koji se godinama bave izbornom problematikom.
“Dugo se zalažemo za podizanje praga na pet odsto, jer je u našem susjedstvu takav prag, a to je i uobičajeno u zemljama Evrope. Mislim da bi prag od sedam odsto bio previsok u ovom trenutku. Tako da sam više pristalica za pet, jer često mijenjanje praga stvara određenu konfuziju kod birača, naročito kod političkih stranaka”, kaže za “Nezavisne novine” Vehid Šehić, bivši član CIK BiH.
On pojašnjava da treba razmišljati u pravcu podizanja cenzusa, jer bi se, kako ističe, na taj način definitivno uozbiljio politički sistem u BiH.
“Bilo bi idealno da podignemo prag na pet odsto i to bi smanjilo veliki broj političkih subjekata u učešću na izborima. Sigurno treba razmišljati i o povećanju takse za učešće na izborima, na taj način bi politika bila vraćena u neke okvire tako da se u politiku ne ulazi iz nekih materijalnih interesa, nego treba da budu dokazani ljudi koji imaju povjerenje birača i da se takvi ljudi bave politikom, a ne da motiv bude korist dobijena podjelom izbornog plijena između određenih političkih subjekata”, navodi Šehić, potkrepljujući izjavu time da se danas politikom mogu baviti svi.
“Svi i svako, bez obzira na to da li imaju afiniteta da se bave tim, bez obzira na to da li imaju određenu vrstu obrazovanja kada je to u pitanju, jer je politika ozbiljan posao. Međutim, mi nemamo političara i ljudi koji se bave politikom”, smatra Šehić.
Enver Kazaz, politički analitičar, kaže za “Nezavisne” da je podizanje izbornog praga u BiH neophodno. Dodaje da je činjenica da sve velike političke partije u BiH formiraju male partije kako bi otimale biračka mjesta i imale što veći broj posmatrača na izborima.
“Da li je idealno pet ili sedam odsto, teško je reći. O tome treba da odlučuju oni koji se bave izbornim procesom na drugačiji način nego ljudi koji ga analiziraju. Ali izborni prag od tri odsto je u svakom slučaju veoma nizak”, navodi Kazaz.
On smatra i da je vrlo teško na BiH primijeniti izborne prakse država Evrope, jer je ovdje izborni sistem složen.
Sa druge strane, Velizar Antić, politički analitičar iz Banjaluke, smatra da ni pet ni sedam odsto nisu najbolja rješenja za BiH.
“Cenzus od sedam odsto je, po mom mišljenju, apsolutno neprihvatljiv za BiH. On bi vodio ukrupnjavanju političke scene i opstanak svega 3-4 političke partije u Srpskoj i isto toliko u Federaciji BiH. To nije dobro iz više razloga. Prije svega, to bi pogodovalo već postojećim i velikim političkim partijama koje već imaju stranačku infrastrukturu. Takođe, djelovao bi destimulišuće za neke nove političke snage da se pojave i učestvuju u izbornom procesu, jer je sedam odsto nedostižno za one koji bi se tek formirali. Cenzus od pet odsto je prihvatljiviji, ali i on je loš za demokratiju BiH, jer ni to ne mogu da dostignu neke partije”, pojašnjava Antić za “Nezavisne novine”, a prema njegovim riječima, rješenje bi bilo da izborni prag i dalje ostane na sadašnjih tri odsto, ali da se uvede veća kontrola radi suzbijanja manipulacija koje provode političke partije.
“Sudovi moraju da rade na sankcionisanju manipulacija. Ključno rješenje jeste razvoj političke kulture kod naroda, a to je dugotrajan proces za koji u BiH mora da prođe mnogo vremena”, istakao je Antić.
