U periodima inflacije, novac gubi na vrijednosti, pa centralne banke reagiraju podižući kamatnu stopu. Tada novac postaje skuplji za komercijalne banke koje ga posuđuju uz veću kamatnu stopu, a samim time poskupljuju i krediti za građane i biznise. U BiH ovih dana građani dobijaju koverte s većim ratama za kredite.
Da li su mogli biti zaštićeni od novog udara po džepu, da li su bili dovoljno ifnormirani da biraju fiksne kamatne stope i koliko je izvjesno da će kamate i dalje rasti, odgovor nam je dao ekonomista Zoranom Pavlovićem ekonomista.
“Ugovor je definisao kondicije šta je fiksno, a šta je promijenjivo. Tamo postoje po definiciji fiksna i varijabilna varijanta. Korekcije su vezane primarno za vrijednost eura. Euribor je zadnjih godina bio ispod nule. Tada je Centalna banka EU podigla stope i to je izazvalo da se u nekoj mjeri podignu cijene kamate. Po definiciji kamata sklopljena s bankom je fiksna karakteristika vezana za KM, a tamo gdje se trguje eurima je kamata sad nešto veća. To je varijanta koja je standardna za stambene kredite i sad je pitanje ko je sklopio ugovor na kraći rok i tu se neće mijenjati, a dugročno će se mijenjati kamatne skope. Poskupiće krediti građana BiH”, kaže Pavlović.
Kaže da Vlade nemaju direktno nikakv interes za građane. Normalno bi bilo da pomognu građanima od savjetodavne do poreske i monetarne politike.
“Mi nemamo kao građani ušteđevine. Na Zapadu ljudi žive sa kreditima kao i mi. Njihove banke imaju više modaliteta dogovora. Bankarski sistemi su im savremeniji. Naše banke rade po sistemima bivše Jugoslavije. Vi kada ste u potrebi da kupite stan tražite najpovoljniju kamatu, uslovi koje vam banka da su zadati i nema pregovaranja. Uzmi ili ostavi i biraš najpovljnije, a sitna slova u ugovoru ostaju nepročitana. To treba detaljno čitati i šta je potpisao. Ekonomska situacija je takva da se država jako bogati zbog poreza, a građani siromaše. Dovedeni smo u sitaciju da moramo sami iznijeti teret inflacije i povećanja kamata. U BiH je malo mogućnosti da se zaradi više, a država je skupa. Jedan čitav kompleks ekonomske situacije nije briga Vlade”, kaže Pavlović.
Ističe da neće doći do radikalniji izmjena kamatnih stopa do kraja godine.
“Sve je vezano za rat u Ukrajini i ovo je sada nenormalno što se dešava sa monetarnom politikom. Život mora ići i moramo biti vještiji i pametniji kako bi ostvarili veće prihode. Za razliku od drugih zemalja gdje su vlasti zaustavile rast cijena goriva i kontroliše marže, to se kod nas ne dešava i to je problem. Prepušteni smo sudbini i to je odraz neodgovornosti vlasti. Našim građanima je najteže od svih u okruženju. Zaista se mora nešto desiti, jer ovo nije normalno stanje”, kaže Pavlović.
