Ima li smisla potapati kupljeno voće u sodu bikarbonu i ocat?

Među popularnim trendovima koji propagiraju zdrav način života izdvaja se i onaj da voće i povrće prije upotrebe obavezno treba potopiti u vodu i sodu bikarbonu, ali u kombinaciji s još jednim sastojkom koji pravi veliku razliku. Taj spoj vode, sode bikarbone i octa navodno će sve štetne sastojke i pesticide izbaciti iz namirnica, pa će one biti sigurne za upotrebu.

I dok se društvenim mrežama dijeli nebrojeno videa ove metode, u toj želji da se hrane zdravo, mnogi ne provjere ima li određeni savjet smisla, piše Zadovoljna.rs.

Među onima koji razbijaju slične mitove je i Zoran Vujčić, redovni profesor na Kemijskom fakultetu u Beogradu.

Uz kćerku Sanju, koja je biokemičarka, on svoja znanja rado dijeli i na društvenim mrežama, a sve u želji da razbije zablude u koje mnogi vjeruju.

I šta kaže profesor Vujčić na pitanje – treba li voće i povrće potopiti u spoj sode bikarbone i vode prije upotrebe?

“Time se može ukloniti kiselina koje na voću i povrću nema. Manite se tih mitova. Soda bikarbona je dobra samo za višak kiseline”, kaže on.

Još jedan mit u vezi sa sodom bikarbonom je i onaj da je soda koja se prodaje bez aluminija – „zdravija“.

“Soda bikarbona nema aluminij, bez aluminija je. To je marketinški trik za naplaćivanje neznanja kemije”, kaže Sanja Vujčić.

A profesor Zoran Vujčić ističe da ni potapanje u mješavinu vode, octa i sode bikarbone ne uklanja kojekakve štetne tvari s površine voća i povrća.

“Zaštita je u voskastom materijalu kog voda ne otapa. Uz to, opisani postupak je čista glupost”, kaže on.
Profesor dodaje da potapanje voća i povrća u tekućinu uklanja blato i prljavštinu koju nosi kiša.
“Ako je voće uz zemlju ili je palo na zemlju, pranje se svakako preporučuje. Ako se brzo kvari, bolje ga je ne močiti. Sve je odavno poznato, osim kada se ne poštuje karenca. Tada ništa ne pomaže u uklanjanju otrova kojima je povrće ili voće prskano”, rekao je.
Profesor također dodaje da više vjeruje u hranu koja nije deklarirana kao organska.