Pismo koje je objavljeno na društvenoj mreži Facebook dirnulo je mnoga srca. Napisala ga je sestra svom bratu iako zna da on to pismo neće pročitati, a pismo prenosimo u cijelosti:
” Dragi brate moj, pišem ti ovo pismo da olakšam sebi, iako ga ti nikad nećeš pročitati, jer si ti na nebu. Dragi brate, kako sam samo željela da.. Da čuješ tu riječ iz mojih usta i koliko sam samo puta sanjala da ću je izgovoriti, dok si ti tu, da me čuješ. Koliko puta sam željela da mi te život vrati bar na jedan tren, bar jednom da te zagrlim i da izgovorim riječ “brate”.
Koliko sam samo sanjala o tome; i dalje o tome sanjam, ali sad sam odrasla i znam da nikad se to dogoditi neće. Allah mi te uze i nikad ne vrati niti će te vratiti. Šta da kažem, brate moj? Koliko sam puta zbog plakala, koliko sam puta poželjela da me Bog uzme sebi kao što mi je uzeo tebe. Zapitam se čemu sve ovo vodi? Zašto je baš tebe Bog uzeo sebi? Zašto baš meni da se sve ovo desilo? Zašto baš ja da stalno patim? Zar sam zaslužila sve to? Zar u ovim godinama da prođem kroz sve te teške trenutke? Ali, kažu da sve ima razlog i da poslije kiše dolazi sunce. Baš me zanima šta će meni sunce jednog dana da donese.
Na svako pitanje odgovor ne dobivam, pa živim u nekoj iluziji, u nekom svom svijetu i bježim od stvarnosti. Bolji mi je moj svijet u kojem bar pokušavam biti sretna. Brate moj, već dvadesete gazim, a tebe nema kraj mene. Zanimaju te mama i babo? Pitaš se kako su oni? Pa, brate moj, i oni su dobro. Trude se da budu dobro. Fališ mi brate. Treba mi moj braco da me savjetuje. Ali, ja sam jaka osoba; izdržat ću kao što sam sve izdržala. Sa svojih 20 godina puno toga sam prošla, puno proplakala, ali svejedno se smijem i smijat ću se uvijek. Nasmijana sam stalno, pred drugim ljudima. Kad sam sama kod kuće, isplačem se, olakšam sebi. Kad mi suza krene, ja je vratim odakle je došla, a nekad ona mene pobijedi, pa krene jedna, druga pa treća i ja tu ništa ne mogu. Prepustim se suzama i emocijama. Brate moj, ja sam sama bez ikoga, ali. Imam prijatelje koji su stalno uz mene. Nema ih puno, ali su mi oni dovoljni; svaki put su tu za mene.
Molim dragog Allaha, dž. š., da ti podari lijepi džennet! Amin!”
