Šećer u krvi prolazi moždanu barijeru, vezuje se za bjelančevine sinaptičkih veza (veze koje omogućavaju misaone procese) i nastaje jedna nova veza (proteoglikan). Vremenom, formira se paučinasta materija između više tih sinapsi, bjelančevinasti put zadeblja, moždani impuls je spor što, očekivano, usporava misaone procese i smanjuje interligenciju. Rana demencija je gotovo osigurana. Čini se da šećer zaista može da sprži mozak.
Poznati britanski naučnik “Patrik Holford” je objavio na desetine stručnih tekstova o veoma lošem uticaju brzih šećera u ishrani (bijeli i žuti šećer, med, kolači, rafinisane cerealije – musli sa dodatkom meda, šećera, voća). Urađena je velika studija na nekoliko hiljada djece školskog uzrasta koja je pokazala da je u grupi djece koja nekontrolisano jedu slatkiše i sve vrste brzih šećera, u prosjeku nivo inteligencije niži za 25 poena (možda vam ne znači mnogo, ali ovo je veoma loš rezultat).
Šećerni ubica ima još loših lica – u ishrani troši naše vitaminske rezerve i dovodi organizam u stanje različitih avitaminoza. Jedna kašičica šećera je već dovoljna da iskoristi našu B vitaminsku rezervu u procesu metabolizma, pa ovi vitamini brzo postaju deficitarni, a značajni su za nervne aktivnosti.
U jednoj čaši omiljenog gaziranog pića praktično je rastopljeno desetak kesica šećera. Sami izračunajte koliko je to grama i gore pomenutih paučinastih materija. A, što se tiče brojeva ispred oznake “koeficijent ineteligencije”, biće ih sve lakše sabrati sudeći po riječima naučnika.
Savjetuje se da odolijevate koliko možete slatkim ukusima sa brzim šećerima, a pomoći će vam ako jedete više puta dnevno prave obroke u pravilnim razmacima.
Ova žudnja za slatkim se u svakom slučaju javlja zbog nepravilnih obroka, čestog unosa slatkiša, a naročito ukoliko uveče jedete tijesto, hljeb i čokoladu.
(VisokoIN)
