Kafei, barovi i restorani na šetalištu uz ukrajinsku reku Už rade do kasno u noć i prilično su zauzeti.
Iako se Ušgorod nalazi u zemlji koja se poslednjih godinu i pobrani od ruske invazije, njegovi stanovnici ne osećaju preveliki strah, a kućama ih tera hladnoća, a ne zvuk sirena.
Ušgorod, administrativni centar Zakarpatske oblasti, nalazi se na samom jugozapadu Ukrajine. To je jedini glavni grad ukrajinskog regiona u kome nema policijskog časa i koji nije pogođen nijednom ruskom raketom.
Ljubitelji teorija zavere kažu da je razlog izostanka raketnih napada na Zakarpatje dogovor Orbana i Putina. Međutim, sami stanovnici Zakarpatja smatraju da je pravi razlog nedostatak strateških objekata u regionu i blizina nekoliko država članica EU i NATO.
Ušgorod se nalazi na samoj granici sa Slovačkom, a udaljen je oko 30 kilometara od Mađarske. Istorija grada seže u 9. vek. Drevni Ušgorod su često nazivali “prozorom u Evropu” jer se nalazi u srcu Zakarpatja, a njegova lokacija i multikulturalni uticaj učinili su ga jednim od najatraktivnijih mesta u zapadnoj Ukrajini. Bio je pod ugarskom kontrolom od 11. do kasnog 17. veka, kada je pripadao Austrougarskoj monarhiji.
Postao je deo Čehoslovačke 1919. godine, zatim Mađarske 1938. godine, a potom i Sovjetskog saveza tokom Drugog svetskog rata. Baš kao što je istočna Ukrajina gledala ka Rusiji, Ušgorod je posle Drugog svetskog rata bio pogleda čvrsto uperenog u Zapad. Čak i pre sveopšte ruske invazije na Ukrajinu, to je bio grad poslastičarnica, kafića i restorana.
“Ovde se sve dešava tako sporo i tiho. Ljudi usporavaju za pešake i strpljivo čekaju na kasama da im se vrati kusur. Čak govore tiše. Ljudi ovde žive u raju i ne shvataju to”, rekla je Špiglu učiteljica Elena, koja je u leto 2022. pobegla u Ušgorod iz Hersona sa svojim unukom.
Od samog početka ruske invazije, mnogi Ukrajinci su pobegli ovamo iz Marijupolja i Harkova, a mnoge kompanije iz Kijeva premestile su svoje sedište u Ušgorod. Ovde dolaze cele porodice, posebno muškarci kojima nije dozvoljeno da napuste zemlju. Na početku rata broj stanovnika je za samo nedelju dana skočio sa 110.000 na 150.000.
Sada je, prema nezvaničnim podacima, njegova populacija narasla na 400.000 do 500.000 i gotovo je nemoguće naći mesto za iznajmljivanje. Cene na tržištu nekretnina u Zakarpatju znatno su nadmašile one u Kijevu od početka sveopšte invazije, pošto su bogati Ukrajinci spremni da plate više za iznajmljivanje nekretnina u jednom od najbezbednijih regiona Ukrajine.
Tražnja za nekretninama u Ušgorodu je ogromna.
Valentin Štefanjo, najpoznatiji poslastičar u Ušgorodu, školovao se u Francuskoj i predstavljao je Ukrajinu na svetskom prvenstvu konditora 2008. Godinu dana kasnije vratio se u rodni Ušgorod i sa sestrom otvorio poslastičarnicu Štefanjo. Svakog dana u njihovoj poslastičarnici ljudi uživaju u ukusima makarona, u voćnim kupovima i raznim poslasticama od marcipana. U blizini Štefanija nalaze se espreso bar Biron, kafe Tokio i irski pab Egan.
Rat ovde stiže samo zaobilaznim putem, kroz priče ljudi koji su pobegli sa prve linije fronta. Ljudi ovde kažu da nisu upoznati sa ratom, ali to nije tačno. Rat možda do njih ne stiže u vidu tupog zvižduka raketa, ali se manifestuje u tužnoj pesmi koja dopire iz kola.
Skoro svaki dan glavnom ulicom voze mrtvačka kola sa vojnicima. Zatim se pušta pesma “Pače pliva tisom”, narodna pesma Zakarpatja koja je postala zadušnica za poginule borce.
“Uvek je sviraju. Živimo na devetom spratu, ali to čujemo svaki put”, kaže Elena iz Hersona.
Groblje u Ušgorodu je odavno postalo premalo za tela svih muškaraca koji su poginuli u ratu, pa je obližnja livada prenamenjena. kao večni dom vojnika.
Ali kada bi se građani Ušgoroda pitali kakva je situacija u zemlji, popularan odgovor bi bio “normalna”. Ušgorod je oličenje ambivalentnosti prema ratu. Ukrajinci smatraju da normalnost treba održati bez obzira na cenu i ne žele da dopuste da ih pokolebaju svakodnevne ratne strahote, jer bi to bilo ravno kapitulaciji pred neprijateljem.
“U proleće 2022. svi smo osetili egzistencijalnu pretnju. Danas se opasnost od ruskih raketnih napada nije smanjila. Ali možete potpuno pobeći u iluziju alternativne realnosti”, napisao je nedavno vojni kapelan Andrij Zelinski za Ukrajinsku pravdu.
Fedir Šandor, profesor sociologije i filozofije na Univerzitetu Ušgorod, dobrovoljno se prijavio za vojnu službu odmah nakon početka invazije i ubrzo se našao na prvim linijama fronta u Donbasu. Nakon što je ranjen, Šandor je postao zadužen za “vojno-civilnu saradnju”, odnosno vraćanje mrtvih vojnika kući, transportujući ih po zemlji.
“Mogu da razumem zašto ljudi žele da izbegnu sve to, a ja volim dokolicu Ušgoroda. Ne smeta mi da mladi piju cele noći. U stvari, borim se za takav način života! Ali ponekad morate biti spremni da umrete za način na koji želite da živite”, zaključio je Šandor.
Jutarnji.hr
