Globalna pandemija korona virusa, nedostatak sirovina, kao i sve zategnutiji odnosi između SAD i Kine, doveli su proizvodnju poluprovodnika, čipova i komponenti na historijski nizak nivo.
Globalna pandemija korona virusa, nedostatak sirovina, kao i sve zategnutiji odnosi između SAD i Kine, doveli su prooizvodnju poluprovodnika, čipova i komponenti na istorijski nizak nivo, a proizvođači se suočavaju sa desetinama milijardi dolara gubitaka.
Iako se na pomen integrisanih kola (čipova, procesora, memorija, raznih kontrolera) prvo pomisli na računare i smartfone, oni se zapravo nalaze u ogromnom broju proizvoda – televizorima audio i video uređajima, automobilima, uređajima za domaćinstvo, pa sve do aviona, industrijskih mašina i vojne opreme.
Elektronika u centru naših života
Većina ljudi danas ‘zavisi’ od elektronskih uređaja, kako za posao i komunikaciju, tako i za zabavu. Smartfoni su gotovo ‘zalepljeni’ za nas, a veliki deo dana provodimo i ispred računara, tableta ili pametnog TVa. U mnogim domovima kratak nestanak internet konekcije dovodi do prave ‘uzbune’. A šta bi radili da nestane i većina naših uređaja? Internet i pametni uređaji su odavno i u našim automobilima – čak i najjeftinija vozila imaju audio sistem i navigaciju sa pristupom internetu – o vozilima visoke klase sa gomilom ekrana i elektronike da i ne govorimo. Elektronika je i u našim kuhinjama – mikrotalasne sa Bluetooth konekcijom, frižideri sa punim pristupom internetu, itd. A u domenu zabave se bez elektronike ne može – razne konzole za igrice, bežični zvučnici, streaming muzički i video servisi.
Čipovi i integrisana kola su zapravo skorašnji izum. Sredinom 60-ih godina prošlog veka, naučnici sa više univerziteta su unapredili proizvodnju tzvtakozvanih ‘upakovanih’ ili integrisanih tranzistora (IC, integrated circuit). Ovome je i doprineo i pronalazak tehnologije za štampanje integrisanih kola, uz pomoć metal-oksid-silikon procesa (MOS, kasnije unapređen u MOSFET tehnologiju). I dok su prvi čipovi imali nekoliko stotina MOS tranzistora, današnji procesori u računarima i smartfonima imaju oko jedne milijarde tranzistora. Neki serverski procesori i čipovi za specijalne namene u industriji mogu imati čak i nekoliko milijardi tranzistora.
Brzi razvoj litografije, tehnike kojom se štampaju procesori i integrisana kola, doveo je i do novog problema – kako dalje smanjiti, a u isto vreme dodatno ubrzati čipove? Ovo je još na početku razvoja mikro-čipova predvideo i naučnik Gordon Moore, te se ovaj problem po njemu i zove Mooreov zakon (Moore's law). Po njemu, a što se tokom decenija razvoja računara i elektronike u praksi i zaista potvrdilo, svake dve godine se broj komponenti u čipovima udvostručuje, te će se vremenom doći do toga da više nije moguće smanjivati ove komponente. Ovi procesi se nazivaju ‘nanometarski procesi’ i označavaju stepen tehnologije kojim se neki čip proizvodi. Današnji procesori i memorije se uglavnom proizvode u 14 i 10-nanometarskoj tehnologiji. Najdalje su otišle kompanije Samsung i TSMC, koje planiraju prelazak na 3-nanometarsku tehnologiju od 2022. godine, pre svega za proizvodnju mobilnih procesora.
Ipak, vodeći ljudi širom elektronske i automobilske industrije već više od godinu dana upozoravaju na neodrživost trenutnih proizvdnih procesa. Zbog posledica pandemije korona virusa, veći deo 2020. godine fabrike u Kini su proveli zatvorene ili sa smanjenom proizvodnjom. Slično je bilo i na Tajvanu, kao i Južnoj Koreji i Vijetnamu. Iako su krajem prošle godine fabrike pokrenule proizvodnju, šestomesečni zastoj se osetio na globalnom tržištu – zapravo, izazvao je pravi zemljotres. Da situacija bude još gora, pandemija je dovela do globalnog rasta potražnje za računarima i IT opremom od 38 odsto. Milioni ljudi širom sveta i dalje rade od kuće, pa su čak i polovni računari postali veoma tražena roba. Na aukcijskom sajtu eBay malo korišćeni računari se prodaju u proseku za manje od jednog sata.
Uz sve ovo, ne treba zaboraviti ni trgovinski rat između Kine i SAD, te američke sankcije Kineskim tehnološkim gigantima. Sve je počelo sa sankcijama kompaniji Huawei, a kasnije i ZTE i drugim kompanijama. U isto vreme, novim zakonima, koje je doneo Američki Kongres, a potpisao novi predsednik Džo Bajden, smanjena je mogućnost ‘transfera tehnologija’, što u praksi znači da Američke kompanije ne mogu više lako kupovati čipove i komponente iz Kine. Analitičari u SAD ovu situaciju opisuju kao ‘V-paradoks’ (V-shaped paradox). Nakon drastičnog pada potražnje i trgovine, nakon početka programa vakcinacije i povratka na radna mesta, potražnja za svim vrstama elektronike je jednostavno eksplodirala. Jedan od primera su web-kamere, neophodne za onlajn sastanke. Pre pamdemije slabo prodavane, sa cenama od deset do pedesetak dolara, potražnja je odjednom eksplodirala, na isporuku se čekalo i do mesec dana, a polovne web kamere su na internetu dostizale cene i do par stotina dolara. Škole širom SAD i dalje imaju problema sa nabavkom računara, naročito one u manjim gradovima, u kojima svi učenici ne mogu priuštiti sopstveni računar i Internet konekciju.
Milam Stamenković, IT stručnjak, kaže da se ova situacija reflektuje i na region:
“Primetno je da u domaćim trgovinama i dalje u prodaji ima robe nabavljene još 2019. godine, pre pandemije. Ovo se naročito odnosi na razne periferije, SSD diskove, štampače i slično. Redovno se u ponudi nalaze modeli laptopova i računara starih godinu i više. Takođe, na sajtovima za onlajn prodaju ste pre pandemije lako mogli da kupite pristojan laptop računar za oko 150 eura. Sada je ta ponuda drastično smanjena, a i ako se pojave, takvi računari koštaju skoro i kao novi. Zbog velike potražnje, čak i polovni računarski monitori i razne vrste displeja osetljivih na dodir ‘drže cenu’ – i polovni i novi se na internetu prodaju po sličnim cenama. Ono šti se pokazalo kao velika prednost regiona, naročito u Srbiji, su bliske veze sa Kinom, te se mnogi uređaji, naročito smartfoni, veoma lako i brzo uvoze. To nije slučaj van regiona, što zbog američkih sankcija, što zbog raznih propisa Evropske unije” objašnjava Stamenković.
Domaće, a kinesko
Kolika je zavisnost tehnoloških kompanija od proizvođača iz Azije, pre svega Kine i Tajvana, govori i primer kompanije Qualcomm. Jedan od vodećih proizvođača mobilnih procesora i čipova, iako Američka kompanija, zapravo nema svoje fabrike. Oni dizajniraju procesore, a sama proizvodnja se odvija na Tajvanu, u kompaniji TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company). Slično je i sa drugim gigantima, poput Applea – telefoni i računari se dizajniraju u Americi, ali se sklapaju u Kini, za šta su zaduženi kineski giganti Foxconn i Pegatron.
Nestašica čipova ne utiče samo na dostupnost i cenu smartfona, laptopova i televizora. Automobilska industrija je takođe pogođena u velikoj meri – tolikoj da mnogi proizvođači otkazuju narudžbine, a neki čak i nove modele automobila. Japanska Toyota planira da proizvodnju u nekim pogonima smanji i za 40 odsto. Američki Ford je već nekoliko puta odložio početak proizvodnje o isporuke veoma popularnog pik-ap modela F-150. Nova generacija nazvana F-150 Lightning (Munja), treba da bude prvi masovno proizvedeni pik-ap na električni pogon. Do sada je više od sto hiljada kupaca naručilo ovaj model u pred-prodaji, a kada će ih i dobiti – ostaje da se vidi.
