U nacrtu dokumenta Evropske komisije “Strategija proširenja” navedeno je je da BiH ostvarila ograničen progres u dostizanju političkih kriterijuma.
Ostvaren je mali napredak u postizanju funkcionalnijih, bolje koordinisanih i održivih institucionalnih struktura – ocjenjuje se u ovom dokumentu i dodaje da su potrebni “značajni napori” da bi bili ispunjeni zadaci.
BiH je iz zemlje koju karakteriše “međunarodni sistem vladanja i bezbjednosti prešla u zemlju koja ima sopstvene, domaće institucije i koja u potpunosti posjeduje i kontroliše političke i zakondavne procese” – navodi se u nacrtu dokumenta Evropske komisije i preporučuje:
Način na koji treba da se postigne politički stabilna situacija, koja u srži ima evropsku agendu, jeste – kompromis.
U dokumentu se navodi da u BiH “i dalje nema zajedničke vizije niti o pravcu kojim bi trebalo da krene, niti o institucionalnom okviru, pa BiH ne može da napravi kvalitativan skok naprijed prema EU”.
Kratko su opisani događaji od prošlog Izvještaja o napretku koji je Evropska komisija objavila prošle godine u oktobru.
Uspostavljanje zakonodavne i izvršne vlasti završeno je sporazumom nakon 16 mjeseci političkog ćorsokaka – stoji u dokumentu, uz ocjenu da je usvajanje dva proevropska zakona na početku značilo da se fokus pomiče na evropske integracije, ali da nije dugo trajalo.
U nacrtu tog dokumenta navedena je potreba za efikasnim koordinacionim mehanizmom “između vlada na raznim nivoima”, jer zakone EU treba prenijeti, primijeniti i provesti da bi BiH “govorila jednoglasno o pitanjima EU, a i da bi efikasno bila iskorištena pomoć EU”.
“Dogovorena je mapa puta kojoj je bio cilj da se ispune uslovi nakon kojih bi mogao da stupi na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a BiH mogla da podnese aplikaciju za članstvo” – navodi se u dokumentu Evropske komisije.
U tekstu se podsjeća da rok usaglašavanja Ustava sa presudom Evropskog suda za ljudska prava o predmetu Sejdić-Finci nije ispoštovan.
“Tri političke partije podnijele su svoje odvojene i nekoordinisane prijedloge za promjenu Ustava. Zemlja ima obavezu prema Sudu za ljudska prava, koja se mora rješavati kredibilno. Takođe je potrebno primijeniti i obaveze u vezi sa zakonom o državnoj pomoći” – dodaje se u dokumentu.
U tekstu se konstatuje da je u BiH “međunarodno prisustvo sa izvršnim mandatom”.
Ponovo se pominje da je PIC zadao ciljeve i uslove za ukidanje OHR-a. Opisano je kako je zatvorena kancelarija OHR-a u Brčkom, a otvorena evropska, kao i da je ojačana evropska kancelarija u Banja Luci.
U Nacrtu dokumenta “Strategija proširenja”, koji Evropska komisija objavljuje kao dio paketa o proširenju, zajedno sa Izvještajem o napretku, objavljen je rezime analize koja izlazi u “Progres riportu”
Evropska komisija je u nacrtu ukratko dala pregled svih zemalja u procesu proširenja. Taj kratki rezime okosnica je i suština velike analize koja će se pojaviti u “Izvještaju o napretku”.
Kratka analiza koja se odnosi na BiH sastoji se od negativnih sugestija, sa iznimkom progresa u Brčkom. Najpozitivniji je paragraf o Crnoj Gori, pozitivan o Makedoniji, a kritičan o Srbiji.
(VisokoIN)
