Sećate se tragičnog 11.09.2001. i patriotskog naboja nakon toga? Tako smo do tog tragičnog dana čitali o Whitney Houston i njenim problemima zbog zavisnosti od narkotika. Naški rečeno, o njenoj narkomaniji. Zanoćila je 10.09. nadrogirana, a probudila se sa patriotskim osećanjima i vatrenim izjavama.
Nama u BiH stalno tako. Zanoćimo gledajući budžetske kriminalce, a ustanemo sa njihovim reformatorskim izjavama i još ih uz to međunarodni proglase nosiocima borbe protiv kriminala i korupcije. Prvoborci kako god okreneš. (Uzgred, Whitney je ipak umrla od narkotika, više niko na pamti njen patriotizam).
Zanoćiš sa impresioniranim Wigemarkom i Mogherinijevom, ustaneš sa zabrinutim, pa razočaranim Wigemarkom i celom Evropskom komisijom, uz zabrinutog Inzka. Sve dok ih akcize nisu malo povratile, a nas izvratile. Bar znamo na čemu su, kao i za Whitney.
Zanoćiš u BiH, a ustaneš u potencijalnom kalifatu i unitarnoj državi. Kad bi sad neko hteo da mi objasni kako se postaje kalifat i unitarna država u zemlji sa dvodomnim parlamentom, što bi volela i moja majka Hrvatica od 82 godine.
Naglašavam ovo, jer sam ja bila ta koja je sačuvala iz Sarajeva, preko Pala, Banje Luke i opet do Sarajeva. Nije ni HDZ, ni svi oni koji se proglašavaju zaštitnicima hrvatskog interesa. Da sam je kojim slučajem smestila u zapadnu Hercegovinu, ne bih ja mogla da budem s njom. Tamo Srba odavno nema, a kad će biti konstitutivni, ništa ne govori veleuvaženi Dragan Čović. Pretpostavljam da je optimista.
O čuvanju hrvatskog nacionalnog korpusa, sve smo videli, pa i u Republici Srpskoj, gde ih je odavno manje od statističke greške. Sad kako bi se zvala srpska verzija kalifata, ne znam.
Znam samo da inistiranje da se funkcije raspoređuju po novom popisu, a ne onom iz 1991. znači i to da ih ne bi bilo ni u tragovima na toj funkcionalnoj mapi. Zanoćiš sa dežurnim Hrvatom Kasipovićem, a probudiš se bez njega na vlasti. A tako onomad zanoćismo ne pretpostavljajući da je Vlajki Hrvat, ustanemo i nađemo ga kao potpredsednika Republike Srpske. Čijim glasovima? Srpskim, naravno.
Neka mi oproste što im imena pominjem, ja nisam ta koja deli potvrde o autentičnosti i za mene su ono kako oni sami žele da se izjasne.
Znam i da je moguće da zanoćiš u Lištici, a probudiš se u Širokom Brijegu. Ili zanoćiš uz rečicu Radoljubu, a probudiš se na sasvim drugačijem vodotoku i uz ogromno zdanje. To ti je ta Bosna i Hercegovina. Na primer.
Zanoćiš sa umirućom reformskom agendom, osvaneš sa strategijom po kojoj će Bosna i Hercegovina biti zadnja, sledom toga i najslađe će se smejati, jer ko se zadnji smeje, najslađe se smeje.
Onda će tek nastati grohot Wigemarkovoj izjavi da je ovo maraton, a ne sprint, Izetbegovićevoj da mi možemo preteći komšije, Čovićevoj da građanska država znači islamska država, a Dodikovoj da je Republika Srpska oduvek opredeljana za Evropsku uniju.
Što smo, naravno, videli i u mehanizmu koordinacije. Na sve to dodati one silne ručkove i večere Dodika i Čovića, pa i ovu zadnju, kažu neformalnu, u Banjoj Luci, a tu prikačiti i vrlo formalnu Dodikovu izjavu da očekuje da Hrvatska prizna genocid i holokaust nad Srbima u Drugom svetskom ratu.
Zanoćiš u vlastitom čistom krevetu, probudiš se u političkoj septičkoj jami. Nije ovo očito ni sekularna, ni građanska, ni unitarna, ni demokratska država.
Ovo je korumpirana, nacionalno zloupotrebljena i silovana država, koju rastaču budžetski kriminalci. A kako je ko svoje čuvao i sačuvao, kako se ko bori za njihove interese, vidimo po koloni autobusa punih ljudi, koji kartu kupuju u jednom pravcu. Uostalom, takav nam je i taj evropski put.
(Autor teksta: Svetlana Cenić)
