U selu Kokoščići u komodi rudara kopača diploma s Fakulteta političkih nauka UNSA. Njena vjerodostojnost je neupitna, ali nema ko Saudina da za nju pita, jer za njegovo radno mjesto prema sistematizaciji može i srednja škola. U vitrini će i ostati, dok Saudin svakoga jutra kreće do rudnika udaljenog devet kilometara od njegovog doma. Majka Kasema svakog jutra Saudinu poželi rudarsko “Sretno”!
Saudin je jedan od četiri rudara u porodici Karamustafić. Uz njegovog oca i brata i dvadesetosmogodišnji bratić silaze u okno. Otac Kasim bi volio drugačije, ali sinovi i unuk su ipak krenuli njegovim stopama.
“Fakultet završio vanredno, pomogao sam mu ja da to uradi. Neka je, meni je drago. Međutim odjednom se opredijelio, kaže, ja bih išao u rudnik. Ma ja ti ne bi rekao da ideš u rudnik, jer kad bi to rekao, a ja u rudniku penziju zaradio i da se nešto desi, mislio bih da sam ja bio inicijator toga, ali on hoće i gotovo”, rekao je Kasim Karamustafić, penzionisani rudar.
Niska primanja penzionisanog i aktivna tri rudara Karamustafići nadoknađuju čuvanjem stoke i poljoprivrednom proizvodnjom.
“Borimo se čitav život. A da su kakve zarade nisu. To je znate i sami borba za život. Borimo se da ne kupujemo: sir, kajmak, mlijeko i druge proizvode pravimo. Radimo od jutra do mraka i za sebe i za svoju djecu i za svoju unučad”, kazala je Kasema.
Saudin je već 14 godina u rudniku Breza i očekuje da će u njemu zaraditi penziju. Radio je i u Njemačkoj tokom godišnjeg odmora i bolno mu je koliko se u tuđoj zemlji dobar radnik puno bolje cijeni.
“Mi se borimo za 30 feninga povećanje satnice, na 3,10 ili 3,20 KM da nam povećaju, a ja sam tamo zarađivao satnicu od 20 eura. Međutim ovde me zadržava porodica, život u našoj Bosni i Hercegovini, kolege moje i sentimentalnost za našom državom. Zato samo ovde i zato opstajem ovde”, rekao je Saudin.
Saudin će u okno sa pedesetak rudara koji će vaditi ugalj za sve rudare Rudnika Breza. Mnogo ih je na bolovanju, povrede u oknu su svakodnevne, a povrijeđeni ne mogu kopati, pa i kada rade ne mogu u okno. Prema riječima rudara u zadnje dvije godine iz Rudnika Breza otišlo je oko 200 radnika, a za tri godine tri rudara su izgubila život na radnom mjestu.
Iako ne siđe u okno dan rudara se svodi na gazanje u blatu i razmišljanje da li su na sastanku dogovorili kolektivne ugovore, da li će imati od čega preživjeti i prehraniti porodicu i da li će mu se kolega koji je sišao ovo jutro u okno vratiti živ i zdrav svojoj kući.
